SVEGA POMALO

 KOFEIN KAO VITAMIN
  Pre mnogo hiljada godina naš organizam je sam proizvodio vitamin C, ali je u toku evolucije čovek počeo da živi na mestima gde su rasli plodovi bogati ovimvitaminom, pa je 'zaboravio' da uzrađuje vitamin C. Zbog toga taj nedostatak sada moramo da nadoknađujemo ishranom i tabletama.Ovako je mislio naučnik Lajnus Poling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju.
    Sličnu hipotezu, samo o kofeinu, izneo je njegov kolega Ron Rosenbaum. On smatra da je nekada kofein bio neka vrsta vitamina i naš ga je organizam proizvodio kao što, recimo, veliki mozak stvara endorfine. Ovaj naučnik je smatrao da oni koji popiju mnogo šoljica kafe dnevno, postepeno odučavaju svoj organizam od pravljenja sopstvenog 'endokofeina', materije neophodne kao stimulans za rad mozga.
KROMPIR NE BOLUJE OD GRIPA
      Ko još ne zna da biljke ne oboljevaju od ljudskih bolesti, baš kao što mi nebolujemo od njihovih. Ali, ima i zanimljivih stvari oko toga. 
   Interferon, belančevina koju proizvode ćelije sisara, pa i čoveka, u stanju je da leči biljke od čitavog niza virusnih oboljenja, kad ih napadnu virusi.
  Ruski naučnici posmatrali su šta se dešava sa lišćem krompira zaraženog virusnom infekcijom, kad se stavi u rastvor čovečjeg interferona. Rezultati ogleda pokazali su da interferon odlučno suzbija razne viruse. Praktično, dešava se isto ono što i u ljudskom organizmu. Znači, interferon se može upotrebljavati za lečenje biljnih bolesti.Eto, šta znači jedinstvena priroda; mi se lečimo biljem, a bilje se leči nama...
 REN PROTIV FENOLA
  Izlaz iz energetske krize može biti rešen samo pronalaženjem novih izvora energije, a jedan od načina je pretvaranje uglja u tečno gorivo ili gas i to sa boljim svojstvima od samog uglja. Već postoje i fabrike za preradu kamenog uglja, ali nevolja je u tome što pri tome u otpadne vode stiže velika količina fenola - vrlo štetne materije za živi svet. Još odavno su američki hemičari sa Masačusetskog tehnološkog instituta, o čemu se malo zna,  pronašli čudnog saveznika za borbu sa fenolom, a to je - običan ren.
    Ispostavilo se da biljni ferment peroksidaza, koji proizvodi ren, zajedno sa hiperoksidom vodonika vezuje oko 99 procenata nataloženog fenola i lako ga uklanja iz otpadnih voda. Što je najlepše, eksperimenti su pokazali da ren uništava ne samo fenol već i neke druge materije koje zagađuju vodu. Znači, pravo u baštu po ren.

 

VIRUSI PROTIV MRAZA
  Svake godine mraz načini veliku štetu. Na primer američki farmeri gube više od milijardu dolara zbog prvog mraza koji više od ostalog voća naškodi pomorandžama, mandarinama i limunu. A ono bi (ne baš sve) potpuno sigurno moglo da izdrži temperature i do minus šest stepeni Celzijusa kad se na njegovom lišću na bi razmnožavale bakterije koje imaju zaista lepa imena - Ervinija herbikola i Psudomonas siringa.
    Na niskim temperaturama one postaju centri oko kojih se stvaraju ledeni kristali što su u stanju da unište tkivo biljke. Botaničari sa univerziteta u Koloradu i Kaliforniji već su pronašli devet virusa koji se 'hrane' upravo ovim bakterijama - ledilicama. Zapravo, oni prodiru u bakterije i pretvaraju je u fabriku istih tih virusa! Samo za pola sata stvara se novih dvesta virusa, od kojih svaki sledeći uništava novu bakteriju... Brzinom lavine bakterije su uskoro potpuno razorene. Ovaj pronalazak je od pre 20 godina, a zašto se danas ne primenjuje, barem ne kod nas, to je veliko pitanje. Mraz i dalje predstavlja strah i trepet za voće i povrće, kao i za ljude koji se bave ovim delatnostima.
 GUSENICE MESOŽDERI
    Pre 20 godina, istraživač sa univerziteta na Havajima, S.Montgomeri, izučavao je voćne mušice u šumi Hualalai blizu Kone, kad je spazio kako 'bezazlena' gusenica proždire jednu njegovu mušicu. Kako je tada vladalo opšte mišljenje da su gusenice isključivo biljožderi, Montgomeri je nasilničko ponašanje gusenice objasnio nekim njenim šizofreničnim stanjem. Međutim, malo kasnije je ovaj doktor identifikovao 18 vrsta gusenica mesoždera. Članovi jedne familije majušnih ali smrtonosnih crva, dužine ne veće od dva ili tri centimetra, u stanju su da uhvate i pojedu plen koji je dvostruko veći od njih samih. Pauci, muve i drugi insekti lak su plen munjevitog napada gusenica i njenih oštrih čeljusti nalik na mengele.
    Skrivajući se u lišću i vrebajući na insekte, crv ubica može da izbegne bezbrojne price grabljivice koje nastanjuju Havajska ostrva. Pa ipak, on doživljava malo mesožderskih dana. Jednom kad završi svoju metamorfozu, insekt napušta svoju ishranu bogatu mesom, zadovoljavajući se vegetarijanskom zamenom koju mu pružaju voće i nektar.

 

 REKORDERI U ŽIVOTINJSKOM SVETU
  Priroda je hiljadama godina usavršavala zemaljsku faunu, omogućujući najjačima i najsposobnijima da prežive. Prvo mesto u skoku udalj drži antilopa, koja pravi skokove od 12 metara da bi umakla apsolutnom rekorderu u trčanju na kratke staze - gepardu. On naravno, mora da stigne antilopu ako hoće da ruča. 
    Treba odmah reći da većina životinja trči brže od čoveka. Zahvaljujući izuzetno dugim i snažnim nogama, kengur koji beži od neprijatelja razvija brzinu od 30 kilometara na čas, a povremeno je u stanju da postigne i 50 kilometara. Žirafe, koje se zbog visine čine sporim, u stvari su brze koliko i kenguri. Priroda je lišila noja sposobnosti da leti, ali je, s druge strane, obeštetila tu pticu dajući joj moćne noge. Sa najvećom brzinom od 80 kilometara na čas, on ima malo suparnika među životinjama. Jedan od njih je gnu antilopa, koja prelazi 90 kilometara na čas.
    Kao što je ranije rečeno, apsolutni rekorder u sprintu među životinjama nesumnjivo je gepard. U jednom dokumentovanom slučaju, on je za 20 sekundi prešao rastojanje od 650 metara, razvijajući prosečnu brzinu od 120 kilometara na čas. Zanimljivo je takođe da u sposobnosti ubrzanja, gepard nadmašuje ne samo najbržeg čoveka nego isto tako i najsnažniji takački automobil. Za dve sekunde od trenutka kada je pojurio, ovaj grabljivac dostiže brzinu od 72 kilometra na čas. Izuzetna gipkost njegove kičme, i noge poput najjačih opruga, omogućuju mu da se kreće moćnim skokovima.
    Čovek nije bolji od životinja ni u skakanju udalj i uvis. Ako bi čovek u skoku udalj hteo da se izjednači sa običnom buvom, koja preskače rastojanje šestdeset puta veće od njene veličine, čovek visok dva metra morao bi da skoči udalj 120 metara. Ako bismo hteli da dužinu skoka dovedemo u korelaciju sa veličinom skakača, utvrdili bismo da rekord među sisarima očigledno drži skočimiš. To minijaturno stvorenje dugo samo 15 centimetara, pravi skokove od četiri metra.
    U apsolutnim dužinama, prvenstvo u skakanju ima, kao što smo već rekli, antilopa. Drugo mesto drži kengur. Sa nekih 90 kilograma, u stanju je da skoči devet metara udalj. Kengur može da konkuriše i u skakanju uvis - sa 2.5 metra. Suočen sa kakvom opasnošću, sivi kengur je kadar da preskoči ogradu visoku tri metra.
    Impala, koja živi u Africi, skače 7.5 metara udalj i 2.5 metara uvis. Zavidno mesto među skakačima uvis pripada lososu koji na svom putu ka mrestilištu ponekad savladava brzake visoke 3.65 metara. Među grabljivcima, najbolji skakač uvis je puma, koja je u stanju da preskoči četiri metra.
    Rekorder je crnomorski delfin, koji, igrajući se, skače i do šest metara uvis iznad površine vode. U celini uzev, čovek u vodi beznadežno zaostaje za životinjama. Rekorder među vodenim životinjama po brzini je riba sabljarka, koja je u stanju da razvije brzinu od 135 kilometara na čas. Spektakularne brzine postižu, isto tako, tuna i jedna vrsta morskog psa. Jureći za plenom kroz morske dubine, one dostižu i sto kilometara na čas. Delfin je nešto sporiji, 60 kilometara je najviše što može da razvije.
    Čak i pingvini, koji se na kopnu nespretno gegaju, u vodi mogu da se kreću brzinom od 37 kilometara na čas.
    A kitovi su brzi koliko i dobri brodovi, sa svojih 40 kilometara na čas.

 

 'ŽENSTVENI' MUŠKARCI - DOBRI MUŽEVI
  Kod muškaraca u srećnim brakovima postoji tendencija ka neočekivanoj osobini, koju inače dele sa suprugama: ka ženstvenosti.Džon Entil, psiholog sa Makvorijevog univerziteta u Sidneju, u Australiji, intervjuisao je 108 bračnih parova interesujući se za njihove odnose. Taj pregled je uključio procenu 'ženstvenosti' i 'muževnosti' svakog supruga. (Ženstvenost je bila određena pojmovima saosećanja, blagosti, osetljivosti i odanosti, a muževnost - pojmovima samopouzdanja, dominantnosti, ambicije i smisla za vođstvo). Psiholog Džon Entil bio je iznenađen. Očekivao je da će njegovo istraživanje potvrditi rezultate dveju ranijih studija, od kojih se u jednoj tvrdilo da su 'muževni' muškarci i 'ženstvene' žene psihološki srećniji kao jedinke, dok je druga sugerisala da psihološka androginija - prisustvo podjednakih količina muških i ženskih obeležja - doprinosi dobroti supružnika.
    'Mesto toga', kaže Entil, 'Izgleda ne samo da su ženske osobine od najveće koristi za jedan odnos, nego i da muške karakteristike nisu ni od kakvog značaja za njegov uspeh'.

 

  Posmatrano iz naše ograničene perspektive, izgleda da je ugljenik jedini element koji je u stanju da oblikuje život. Sve što znamo ili smo u stanju da zamislimo, rezultat je beskonačne sposobnosti ugljenika da se jedini sam sa sobom i sa drugim elementima, izgrađujući tako dugačke lance. Oblici života zahtevaju kako složene strukture, tako i manje molekule; izgleda da samo ugljenik daje i jedno i drugo. U svojoj kljici 'Kosmos' Karl Sagan razmišlja i o postojanju vanzemaljskih civilizacija, pri čemu u svim alternativnim biologijama uvek polazi od ugljenika.
    Silicijum je najbliži hemijski srodnik ugljenika. Organska hemija silicijuma, međutim, krajnje je siromašna u poređenju sa hemijom ugljenika. Ono što je interesantno, jeste elementarni silicijum. On je tako interesantan da baca u zasenak čitavu zgradu životnih oblika, koja počiva na ugljeniku.
    Veliki problem u zasnivanju živih sistema, jeste očuvanje strukture, granica i poruka nasuprot opšte tendencije stvari da se mešaju. Problem je kako stvari održati odvojenima. Genetski kod životnih oblika zasnovanih na ugljeniku, efikasan je metod sprečavanja povratka na prebiotsku supu iz koje su ti oblici nastali. U tehnologiji integrisanih kola, međutim, dominantni ugljenični oblik života (naš sopstveni) našao je daleko jednostavniji metod da se informacioni kanali očuvaju netaknutim. Informacione mogućnosti ugljenika su ništavne: on je ili čvrst, kao dijamant, ili klizav, kao grafit, međutim, kao što ugljenik ima jedinstvenu elektronsku konfiguraciju koja mu daje neutaživ prohtev za kombinovanjem sa samim sobom, tako i silicijum ima jedinstveni položaj. On nije ni metal, ni nemetal, već metaloid, u stanju da prilično slabo provodi električnu struju, dakle poluprovodnik.
    Provodljivost silicijuma može se menjati njegovim 'dopingovanjem' elementima, kao što su fosfor ili bor, i u kristalu se mogu stvarati prolazi za električnu struju. Ako se tome doda činjenica da silicijum dioksid, koji se u obliku površinske prevlake lako stvara zagrevanjem u kiseoniku, predstavlja odličan izolator, eto načina da se stvore nebrojeni električni prolazi, što veoma podseća na veze između ćelija mozga, ali bez glomaznog aparata koji podržava život. Ovog trenutka, integrisana kola su još uvek velika u poređenju sa ćelijama mozga, ali od njihovog pronalaska 1958. godine, broj funkcija koje se mogu smestiti na jednom čipu višestruko se uvećavao svake godine.
    Ne izgleda verovatno da je fina striktura mozga iole složenija od logičkih elemenata ugrađenih u silicijumski čip. Sposobnost mozga potiče od ogromnog broja veza koje su moguće između njegovih ćelija, ne od složenosti pojedinačnih ćelija. Kada se vodovi integrisanih kola budu približili molekulskim dimenzijama (ako već nisu u tajnim i vojnim laboratorijama), mogući broj veza moći će sasvim da konkuriše broju veza kod čovekovog mozga. Tada ćemo otkriti da li je spospobnost da se mnogo miliona puta u sekundi razazna nula od jedinice dovoljan uslov za inteligenciju. U slučaju potvrdnog odgovora, to će izazvati sledeće pitanje: čemu sva ta strka oko ugljenika, kada silicijum može da služi mnogo bolje? Ili, da li smo zaista bili potrebni mi da bi se otkrio silicijumski čip?

 

 LEČENJE ŠEĆEROM
     Stavljanje šećera ili meda na ranu jeste stari narodni lek, međutim, kada je dr R. Knutson taj lek prvi put primenio u jednoj modernoj operacionoj sali, bolničarke su smatrale da je to čista besmislica.
    Posle sedam godina ispitivanja, Knutsonova nešto izmenjena verzija narodnog lečenja, pokazala se efikasnom na 2000 pacijenata. Knutson je lek primenjivao najpre na jednom pacijentu koji je imao dekubitis, i to na sugestiju jedne bolničke sestre. 'Rana je išla do kosti i konvencionalno lečenje nije imalo efekta. Znao sam da ne mogu stvar da pogoršam, pa sam pokušao sa šećerom; dan i po kasnije imali smo čisto tkivo, i bez infekcije. Taj primitivni lek nadmašio je sve što smo bili u mogućnosti da upotrebimo'.
    Knutsonovi eksperimenti pokazuju da je najefikasniji običan kristalni šećer kombinovan sa jodom. Osim toga što pomaže, šećer prianja uz ranu, a jod ima baktericidne i fungicidne osobine koje ubrzavaju tok lečenja. Šećer u prahu i žuti šećer sadrže skrob koji smanjuje normalnu efikasnost joda.
    'Na ovaj način mogu se lečiti duboke rane, opekotine i dekubitis', kaže dr Knutson. 'Lečenje u velikoj meri smanjuje troškove lečenja rana: zahvaljujući šećeru, korišćenje antibiotika palo je na 10 odsto normalne potrošnje'.
    Knutson smatra da lečenje šećerom deluje tako što hrani površinske ćelije, podstičući brz rast tkiva u ranama.

 

 MATERIJAL TVRĐI OD DIJAMANTA
  Svakome je poznato da čisti ugljenikov kristal dobijen prirodnim putem - dijamant - predstavlja najtvrđi materijal na svetu. Međutim, jedno jedinjenje ugljenika i azota koje su pre petnaestak godina veštačkim putem u laboratoriji dobili hemičari Čarls Liber i Čaming Niju, sa univerziteta Harvard, pokazuje da je tvrđe od dijamanta. liber i Niju su pomenuto jedinjenje dobili tako što su u jednu čeličnu komoru smestili komad grafita u koji su uperili laserski snop. Ovaj snop je iz komada grafita oslobodio ugljenikove atome. Istovremeno su u komoru, prema određenoj radio frekvenciji, ubacili gas azot, čije je molekule od dva atoma razdvojila ubačena varnica, tako da su dobijeni pojedinačni visoko reaktivni atomi azota. Slobodni atomi ugljenika i azota u komori su se spojili i stvorili ugljenik - nitrid koji je pokazao veću tvrdoću od dijamanta. Potencijalna primena ovog tvrdog materijala treba da bude ista ko i dijamanta, odnoso, kao ultratvrde presvlake materijala koji se koriste u industiji, kao i za zaštitni film ili tanke ploče na kosmičkim letelicama.

 

 SISAR KOJI SE OD GRABLJIVACA BRANI OTROVOM
     Jedan mirni i ljupki sisar iz roda Nycticebus, sličan lemuru, koji živi u šumama Jugoistočne Azije i kojeg tamošnji stanovnici nazivaju lenjivi Loris, opremljen je hemijskim 'oružjem' za odbranu od grabljivaca. Lon Alteman, zoolog sa državnog univerziteta Severna Karolina, otkrio je da lenjivi Loris u slučajevima opasnosti izlučuje iz jedne žlezde na prednjoj šapi otrovnu materiju veoma neprijatnog mirisa. Kad je ispitao materiju iz žlezde, Alteman je utvrdio da se aktivan sastojak te materije sastoji od otrova bez mirisa, čiji hemijski sastav nije mogao da utvrdi, ali je video da je veoma jak, jer je već i laki dodir tog otrova na jezik doveo čoveka u stanje šoka. Jedan drugi sastojak u toj materiji daje joj vrlo neprijatan miris, tako da ga grabljivci svojim specifičnim vomero-nazalnim organom u nosu, koji je kod ljudi inače zakržljao, mogu osetiti na znatnoj daljini. Jedan afrički rođak lenjog Lorisa, zvani Poto, Perodicticus potto, takođe raspolaže hemijskim oružjem za odbranu od grabljivaca. Ovo hemijsko oružje je toliko efikasno da majka Poto, pre nego što pođe u lov za hranu, obliže svoje mladunče ovim otrovom i ostavi ga u toku noći da samo spava na grani. Alteman u vezi sa tim kaže: 'Nije mi poznato da ijedna druga životinja ovako brani svoje mlade i to je jedinstven primer korišćenja otrova'.

 

 RIBA KOJA NEMA PROTIVNIKA
    Obilje boja podseća na raskoš rajske ptice, sam oblik na neku praribu. Čovek se naježi pri samoj pomisli da dodirne to stvorenje. I oni koji je prvi put susretnu ili vide, instinktivno osećaju da od nje preti samo opasnost. Biolozi, koji je nazivaju Pterois Volitans, smatraju je najlepšim, ali i najopasnijim članom životinjskog carstva.
    I najiskusniji ronioci tropskih koralnih mora zaziru od ove ribe. A nije ni čudo, jer je njen odbrambeno - napadački sistem višestruk. Pre svega, tu su otrovne bodlje na leđima i stomaku koje koristi kao izuzetno smrtonosno oružje. Napad je najbolje odbrana! To je jasno i ovoj ribi, jer čim joj se neko približi na opasnu blizinu, ona ga napada raširenim bodljama. Bodlje su dugačke i tvrde, povezane sa mrežastim tkivom koje je puno otrovnih žlezda: kad se bodlja zabode u žrtvu, ona izvlači iz žlezde otrov i ubrizgava ga u telo žrtve. I sama raskoš boja je efikasno oružje, naročito protiv malih riba, kojima se i hrani. male ribe, iritirane bojama, padaju u zamku raširenih peraja i bodlji, kojom ih Pterois Volitans sabije uz stenu i jednostavno usisava svojim elastičnim ustima. Oblik tela se optički topi u raskoši boja i za žrtve prosto postaje nevidljiv.
    Međutim, za veće grabljivice te boje su signal opasnosti, pa je izbegavaju. Pterois Volitans je teško izazvati na dvoboj. I ratoborni protivnici ostaju puni respekta na sigurnom odstojanju.
 SLONOVI BOLJE RAČUNAJU OD LJUDI
     Japanski naučnici dokazali su da slonovi bolje znaju da računaju od ljudi. Da bi dokazali ovu pretpostavku, naučnici su napravili specijalni test, a životinje su imale zadatak da surlom ubacuju jabuke u dve korpe, po mogućstvu u onu korpu gde je bilo najviše plodova.
    Naučnici su zatim pratili koliko često će slonovi izabrati korpu sa najviše voća, a da bi im još više otežali zadatak, menjali su broj jabuka u korpama. Slonovi su u 74% slučajeva nepogrešivo birali puniju posudu, a jedna slonica iz Azije bila je uspešna u čak 87% slučajeva. Ovakav identičan test je ponovljen i sa ljudima, a takmičari su bili samo 67% uspešni.
 KVAZARSKA ENIGMA
  Od njihovog otkrića 1963. kvazari su ostali jedna od najvećih zagonetki astronomije. Najčudnije od svega jeste to da tipično kvazarsko zračenje izvire iz kompaktne oblasti čija je veličina upravo dovoljna za smeštaj nekoliko desetina zvezda; tipični kvazar, međutim, proizvodi energiju koja odgovara desetinama ili čak stotinama galaksija.   
    Kvazar je objekt sličan zvezdi, on je kvazi-stelaran, pa otuda i njegov naziv, ali ga proizvodnja silne energije stavlja u posebnu klasu objekata. Istraživanja ukazuju na to da energiju koja pokreće ove titanske izvore zračenja, možda pružaju crne rupe.
    Crne rupe su gravitacioni vrtlozi koji mogu da progutaju snop svetlosti, da zaustave vreme i iskrive prostor. Predmet koji padne u crnu rupu, zauvek je uklonjen iz našeg kosmosa. Rupa apsorbuje svakog uljeza, svojoj masi dodajući njegovu. Uprkos svojoj ogromnoj snazi, crne rupe su relativno male u poređenju sa drugim kosmičkim objektima. Kada bi se Zemlja sažela u crnu rupu, bila bi otprilike veličine lešnika.
    Još pre dvadeset godina, astronom Martin Ris sa kembridžskog univerziteta prvi je izrazio ideju da su velike crne rupe motori koji pokreću kvazare. Po njegovim rečima, 'Crne rupe su stotinu puta efikasnije u proizvodnji energije od termonuklearnog sagorevanja u jezgru zvezde kakvo je naše Sunce'.
    Mnogo pre nego što materija koju usisava crna rupa, dostigne tačku sa koje nema povratka, monstruozno gravitaciono polje ubrza je skoro do brzine svetlosti, razvijajući ogromnu količinu energije. Ta se energija oslobodi u obliku zračenja pre nego što mataerija osuđena na nestajanje stigne u ždrelo crne rupe.
    Proždiranje jedne zvezde godišnje, ili ekvivalentne mase prašine i gasa, od strane džinovske crne rupe, stvorilo bi oko rupe plameni vrtlog u obliku đevreka, koji bi mogao davati dovoljno energije za jedan kvazar. Gutanjem materije tom brzinom, masa crne rupe bi se konačno povećala do mase miliona, možda i milijardi sunaca. Prema Risovim proračunima, crna rupa od milijarde solarnih masa, bila bi mala, otprilike kao prečnik Plutonove orbite.
    To je izvanredno važan nalaz, jer astronomi procenjuju da ima mnogo više od 600 tih tajanstvenih, super sjajnih nebeskih objekata. Astronomi i astrofizičari već više od četrdeset godina slute da crne rupe pokreću kvazare i da je kosmički sudar između galaksija izvor energije crne rupe.
    Jedan od najvažnijih dokaza koji podržava Risov scenario, pronašao je astronom Džon Hačins sa Astrofizičke opservatorije u Viktoriji. Koristeći se havajskom opservatorijom Mauna Kea, Hačins je iscrpno istražio 80 kvazara, koji su kroz većinu drugih teleskopa bili viđeni samo kao trepereće tačke.
    Vedro nebo nad planinskim vrhom Mauna Kea omogućilo je Hačinsu da razlikuje zonu neposredno oko kvazara od svetlosti samog kvazara. Koncentrisano oko jezgra kvazara, Hačins je našao ono što je nazvao paperje. Pažljivo ispitivanje je pokazalo da je paperje svetlost milijardi zvezda sličnih onima koje su nađene u normalnim galaksijama. Nalaz je ukazao na to da su kvazari hiperaktivna jezgra galaksija.
    Istraživanja su pokazala i da su neki kvazari stvoreni iz dve galaksije u sudaru. Gas iz jedne isisan je i uvučen u središte druge da bi pokretao kvazarovu mašinu. Misli se da za vreme ovakvih sudara, galaksija može da postane kvazar. A pošto su astronomi gotovo sigurni da sve galaksije imaju crne rupe u svojim središtima, ovi sudari mogli bi postati 'vreme za obrok' za galaktičke crne rupe koje vrebaju u svakoj galaksiji.

 

 LEK PROTIV ŠTUCANJA
      Osobe koje uzimaju suviše alkohola, često to ispaštaju na veoma neprijatan način - dobijaju nezaustavljivo štucanje. Jedan pedijatar sa Džon Hopkinsovog univerziteta u SAD smatra da je našao rešenje za tu neprijatnost: treba brzo pojesti krišku limuna (koru i sredinu), namočenu u gorko piće od angosture.
    On je počeo da izučava ovaj postupak po savetu svog prijatelja, inače vlasnika jednog bara. Primenjujući metod na onima na koje uobičajeno lečenje (jedenje kristalnog šećera) nije imalo uticaja, on je postigao najmanje dvočasovni prekid kod 14 od 16 pacijenata ili kod 88% ispitivanih. Neke osobe imale su potrebu za dvostrukom dozom.

 

 INDIJSKO RAČUNANJE VREMENA
      Poput hrišćana, muslimana i budista, i Indijsci imaju određenu tačku od koje počinju da računaju vreme. Nasuprot tim trima velikim religijama, početak vremena se međutim, ne vezuje za neku istorijsku ličnost, kao što su bili Isus Hrist, Muhamed ili Buda.
 Hinduistički pojam vremena tesno je vezan sa metafizičkim i kosmološkim razmatranjima. Po njima, postoje četiri svetska doba, od kojih je svako lošije od prethodnog. Mi živimo u četvrtom dobu, najgorem, koje je počelo 18. februara 3102. pre nove ere. Po bramanskom poimanju , sva četiri doba ukupno traju 4.320.000 godina.
    Indijski nagon ka brojčanim spekulacijama ni time se, međutim, ne zadovoljava. Hiljadu ovakvih  ciklusa predstavlja takozvanu kalpu, jedan jedini dan u životu stvoritelja Brame. Svaki Bramin dan počinje stvaranjem, a završava se propadanjem. Ma koliko nam jedan Bramin dan izgledao dug, i i stvoritelju su postavljene vremenske granice. Njegov život traje sto Braminih godine, posle čega nastaje isto toliko dugo pomračenje. Tada, posle 315.360.000.000.000 godina, ovaj kružni tok započinje ponovo.

 

 EFEKAT STAKLENE BAŠTE U PROŠLOSTI
      Izračunato je da se u dalekoj prošlosti u atmosferi Zemlje nalazilo mnogo više ugljen-dioksida nego što se danas nalazi. Prema proračunima koncentracija ugljen-dioksida je u početku kambrijskog perioda, pre oko 570 miliona godina, bila dva puta veća od današnjeg nivoa. Pri kraju tog perioda, oko 70 miliona godina kasnije, koncentracija ugljen-dioksida se povećala za osamnaest puta u odnosu na današnji nivo. 
    Tokom karbonskog perioda, pre oko 300 miliona godina, ta koncentracija se smanjila na manje od dva puta u odnosu na današnji nivo, da bi se sredinom perioda krede, pre oko 100 milinona godina, ponovo povećala za pet do šest puta u odnosu na današnji nivo. Mala koncentracija ugljen-dioksida za vreme karbonskog perioda tačno se poklapa sa glavnim ledenim dobom tokom tog perioda, dok se visoke koncentracije ugljen-dioksida poklapaju sa toplim intervalima klime na Zemlji.
 KOKAIN MOŽDA U GENIMA
      Zavisnost od kokaina verovatno je genetski određena, barem ovako tvrdi grupa nemačkih naučnika! Oni su objasnili kako su otkrili grupu gena koja bi mogla da bude 'glavni krivac' za sklonost prema drogama, pre svega kokainu. Ali, odmah su se ogradili, ovaj rezultat neće pomoći u lečenju ovisnika o kokainu.
  'Ova varijacija gena samo znači da će se neka osoba lakše i brže navući na kokain' - ovako tvrdi Rajner Španagel, profesor sa instituta za mentalno zdravlje u Manhajmu, čiji tim je radio ovu analizu.
  Zaključak ovih istraživača je kako je genetski faktor odgovoran za 70 odsto kokainskih zavisnosti. Znači, nasleđuje se poput šizofrenije i nekih drugih mentalnih oboljenja.
  A gen 'krivac' označen je kao CAMK4 i njegov uticaj testiran je na genetski modifikovanim miševima. Testirano je 670 zavisnika i 700 podudarnih ne-zavisnika. Ovaj gen nađen je kod polovine zavisnih i 40 odsto ostalih učesnika.
OPET VIRUS EBOLE
     Grupa američkih  i ugandskih lekara identifikovala je novu vrstu virusa ebole koja je 2007. godine izazvala smrt 37 osoba u Ugandi. Broj za sada poznatih različitih vrsta virusa ebole se, sa ovim novim otkrićem, povećao na pet. 
    Nova vrsta virusa dobila je naziv 'Bundibugjo ebolavirus'. Zaraza ebolom je izbila novembra 2007. godine u ugandskim oblastima Bundibugjo i Kikjo, a više od trećine pacijenata zaraženih vrstom virusa ebole koja je sada otkrivena je preminulo, naveli su američki i ugandski istraživači, čiji su radovi objavljeni u američkom naučnom časopisu 'Plos patoxins'. Još samo treba da svi poverujemo kako je to virus nastao spontano u prirodi, a ne u nekim stravičnim njihovim laboratorijama.

 

 MUMIJA IZ MAČU PIKČUA
  Peruanski arheolozi pronašli su jednu mumiju Inka i 25 ceremonijalnih predmeta u okviru parka Maču Pikčua. Arheolozi su rekli da još nije poznat pol i starost ove mumije, a pronađeni predmeti biće istraženi u laboratoriji u obližnjem gradu Kusku, koji je drevna prestonica Inka naroda.
    U grobnici su pronađeni zlatni broševi, keramički tanjiri i posuđe dekorisano u paru kao muškarac i žena, što predstavlja koncept andskog dualizma. Mumija je pronađena oko 20 kilometara od citadele Inka u Maču Pikčuu, na mestu koje se zove Torontoj, gde se nekada nalazila pijaca.
CENTAR ZA BOGA
     U mozgu postoji više delova koji predstavljaju biološku osnovu religioznosti. Verovanje u Boga, dakle, urezano je u ljudski mozak, potvrdili su naučnici američkog Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje. Specifične komponente verovanja šire se kroz mozak dobro poznatim mrežama i podržavaju savremene psihološke teorije koje religiju svrstavaju među evoluciono-adaptivne saznajne funkcije, objašnjenje je profesora Džordana Grafmana sa ovog instituta.
    Istraživanje je sprovođeno na vernicima i ateistima, kod kojih je, uz pomoć magnetne rezonance utvrđeno da, kada razmišljaju o moralnim i religijskim pitanjima, koriste korteks, prednji deo mozga, kao i dublja, starija područja mozga, kakva imaju i primati. Utvrdili su da ne postoji jedna 'božja tačka', već složena i isprepletena mreža u mozgu.

 

 USAVRŠAVANJE RAZVOJA VEŠTAČKIH ORGANIZAMA
       Nauka je spremna za još jednu revoluciju. Sudeći prema projektima više laboratorija širom sveta, veštački organizmi mogli bi da postanu deo naše svakodnevice već u narednih pet do deset godina. Ukoliko postane praksa, proces nazvan 'drugo stvaranje' biće jedan od najvećih uspeha u novijoj istoriji nauke.
    Naučnici veruju da će veštački organizmi moći da se primene u gotovo svim oblastima. Proizvodiće različite materije, a fokus će biti na onome što je najpotrebnije čovečanstvu - od biogoriva, lekova, pa do materijala koji će smanjiti emitovanje i apsorbovati delovanje već postojećeg ugljen-dioksida i grugih gasova koji stvaraju efekat staklene bešte.
    Poslednja dostignuća u ovoj oblasti predstavili su nedavno na konferenciji o sintetičkoj biologiji u hongkongu, Džordž Čurč i Majkl Džavet, genetičari sa Harvarda. Oni su uspeli da naprave veštački ribozom, važnu ćelijsku organelu. Ribozom je sačinjen od belančevina i ribonukleinske kiseline, a bez njega bi život bio nemoguć. Sada, kada postoji veštački ribozom, veruju stručnjaci, moći će da naprave i celu ćeliju. Ova dvojica genetičara očekuju da će istraživanja biti nastavljena bez većih problema. Mada, njihov kolega na projektu, Entoni Forster, sa Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju tvrdi da niko ne može da zna kakav će da bude rezultat.
   Na drugom koloseku tražiće se novi oblici života, tačnije ostaci vanzemaljskog postojanja na našoj planeti. Jer, mnogi naučnici veruju da na našoj planeti postoje tragovi drugačijeg života, stvorenog negde u svemiru, koji još nismo prepoznali, jer je sazdan na sasvim drugačijim osnovama od našeg postojanja i poimanja.
    A našem razumevanju života, jednoglasni su ovi naučnici, pomoglo bi otkriće principa vanzemaljskog postojanja. Veštačka inteligencija i istraživanje vanzemaljskog života su među ključnim izazovima savremene nauke.
    PROTIVNICI ovoga smatraju da bi opasnost ove tehnologije mogla da bude stvaranje organizama nalik ljudskom. Zato treba biti veoma oprezan. Ali, zasad, nema razloga za preteranu brigu, kažu stručnjaci, jer će prvi organizmi biti primitivni i moći će da prežive samo uz pomoć laboratorijskih uslova. 
    Kad se malo bolje razmisli, možda je ovo zadnje samo obaveštenje za javnost!
CRNE RUPE SU U STVARI - ZELENE
   Američka agencija za svemirska istraživanja je crne rupe u svemiru nazvala 'mašinama koje troše najmanje energije u univerzumu', a uz pomoć snimaka sateleskop - satelita 'Čandra', otkrili su da je njihova boja u stvari - zelena! Kada bi neki automobil bio tako štedljiv, teoretski bi mogao sa samo četiri litra benzina da pređe više od milijardu kilometara - tvrde američki naučnici. One su 20 puta energetski efikasnije od nuklearnih elektrana. A to da su zelene, otkrila su četvorica naučnika NASE. Crne rupe su, u stvari, zvezde iz kojih ne može da nastane nikakva materija, pa tako ni bilo kakvo svetlo. Zato one ljudskom oku i izgledaju crno. One snažno privlače sve što se nađe u njihovoj blizini, a teoretski njihov smrtonosni zagrljaj mogli bi da izbegnu samo atomi koji bi se kretali brže od svetlosti.

 

 UNIŠTITI MESEC
   Zemljin satelit od najranijih vremena privlači pažnju sanjara i magova, odnosno pisaca i naučnika. U poslednje vreme stigle su i dve neobične ideje u vezi saMesecom. Američki matematičar, Aleksandar Alban, docent na Univerzitetu države Ajova, predložio je da se Mesec uništi nuklearnim projektilima. Alban tvrdi da će se na taj način osa Zemlje ispraviti i da će godišnja doba da se smenjuju preciznošću švajcarskog sata. Druga ideja je takođe potekla iz SAD. Grupa stručnjaka je izračunala da Zemlju u proseku svakih 300.000 godina pogađa po jedan veći asteroid, i da bi to moglo da se dogodi u narednih 50 godina. Iako je verovatnoća da se to zbilja dogodi 1:6000, asteroid je već nazvan 'Sudnji dan', a njegovo kretanje je još preciznije izračunato: neki naučnici, naime, tvrde da će asteroid u stvari samo da okrzne Mesec, koji će, kao na džinovskom stolu, zbog toga da izleti iz orbite i udari u Zemlju.

 

 21.VEK - DOBA STARIH
    Godine 2050. na našoj planeti će živeti oko 9 milijardi ljudi. Dvadeseti vek, nakon Drugog svetskog rata, doživeo je 'bebi-bum', pa se između 1960. i 1999. godinestanovništvo udvostučilo: sa tri, na šest milijardi. No, 21. vek stručnjaci već sada nazivaju 'vekom starih'. Taj proces je već zahvatio razvijene zemlje (najpre JApan, pedestih godina), a njegove posledice - političke, privredne i socijalne - nesagledive su. Život ljudi u razvijenim zemljama se produžio, a plodnost, odnosno stopa nataliteta, najniža je u istoriji. Osoba starijih od 60 godina u Evropi je 21 odsto ukupnog stanovništva, a za 50 godina biće ih oko 34 odsto. S obzirom na to da je u državama blagostanja stara populacija sve brojnija, a sloj radnog stanovništva sve tanji, kao i da je u najnerazvijenijim zemljama stopa nataliteta neverovatno visoka (u Africi se, uprkos sidi, broj stanovnika udvostručio), naučnici smatraju da budućnost planete postaje krajnje nepredvidiva.

 

 ROBOTI U SARADNJI SA BAKTERIJAMA
   Dve naučne studije tvrde da 'klimatizacija' Marsa - odnosno građenje atmosferepogodne za život čoveka - može da se obavi za manje od dva veka. Jedna ruska i jedna britanska ekipa istraživača istovremeno su došle do iste ideje - da bakterijama, koje po starom konceptu treba da izgrade atmosferu na Marsu, pomognu minijaturni roboti - veličine mikroorganizama. Za minijaturne robote je, inače, zadužena nanotehnologija. Ideja je da čovek napravi prototip robota koji će moći sam da izgradi minijaturnu kopiju samog sebe. Ta minijaturna kopija gradiće svoju minijaturnu kopiju, i tako sve do robota veličine, recimo, virusa.

 

 I ORUŽJE I ORUĐE
   Mnogo se govorka o usavršnom 'plazma oružju' koje je napravljeno u Rusiji. Po rečima ruskog akademika Emilija Avramenka taj izum nije upotrebljiv samo kaooružje, već se može koristiti i na dobrobit čovečanstva. On je objasnio kako deluje ovaj pronalazak u oba slučaja - i kao oružje, i kao sredstvo za rešavanje pretećih globalnih problema. Plazma oružje, ili taj stvoreni mikroprocesor, emituje 'kopnenu energiju' na veliku daljinu. Kao oružje deluje na taj način što ne cilja letelice, ili raketu, direktno, kao laser, na primer, već široko polje ispred letećih objekata, stvarajući tako zgusnut prostor da, prilikom ispitivanja njegovog dejstva, nijedan ciljani objekat nije uspeo da prođe kroz tako gusto stvorenu sredinu: ili se raspadao, ili padao na zemlju. Na pitanje kako to da se javno oblodanjuje takvo 'tajno' oružje, akademik Avramenko je odgovorio da to i nije tako nepoznata stvar. Amerikanci takođe znaju za plazma oružje i rade na njemu, ali kasne za Rusima šest do sedam godina. Na pitanje, da li će tako savremeno oružje prodavati drugim zemljama, akademik je odgovorio da Rusija ne mora da prodaje samo gas i naftu, već i visoku tehnologiju i da su ovi uređaji neamenjeni pre svega za korist čovečanstvu. Zamišljeni su da proizvode ozon i krpe ogromne rupe na ozonskom omotaču oko planete. Zatim, vrlo su pogodni i za klimatske promene (najbolji dokaz da se ovo primenjuje - kao oružje - je pomahnitala klima). U sušnim predelima mogu uticati na podnevlje i izazivati kišu, i obratno - da zaustave preterane atmosferske padavine.
 ZAŠTO ŽMURIMO DOK KIJAMO
   Ako ste prehlađeni ili imate visoku temperaturu, kijanje može biti uzrokovanonadraživanjem sluznice nosa. Ali, to je istovremeno refleksna radnja koja štiti nos i usta od nadražujućih čestica koje mogu biti veoma opasne.

    Kijanje počinje slanjem poruke prema centru za disanje u mozgu kada je sluznica nosa nadražena, a sve to pomoću živca trigeminusa koji ide od nosa ka mozgu. Rezultat je eksplozija vazduha kroz nos i usta. Skoro sve čestice time su izduvane napolje neverovatnom brzinom od oko 170 kilometara na čas.

    Jedan ogranak živca trigeminusa je u funkciji pokretanja očiju, tako da obavezno zažmurimo kad kijamo. Tako da je nemoguće da se kine otvorenih očiju.

 

 KAKO SA MESEČARIMA
   Šetanje u snu - somnambulizam ili mesečarstvo, radnja je izazvana nejasnim i zabrinutim mislima i dešava se u vreme dubokog sna. Suprotno raširenomverovanju, ono nema nikakve veze sa snovima.

   Javlja se češće kod dece nego kod odraslih i obično je odgovor na napetost - težak dan u školi ili gubitak nečega veoma dragog u životu.
    Noćni šetač sedi u krevetu, ustaje i kreće se po sobi nespretnim i nekontrolisanim pokretima. Može se desiti da otvara fioke i ormare, kao da je u potrazi za nečim, a zatim se vraća u krevet. Ceo ovaj 'program' obično traje oko 30 minuta, a šetač se po buđenju ničega ne seća.

    Teško je probuditi noćnog šetača, ali to i nije pametno i preporučljivo, jer može uzrokovati nove nevolje ili čak njegovo histerično ponašanje. Stručnjaci kažu da je najbolje spavača odvesti natrag u krevet. Obično je njegovo noćno kretanje omeđeno zidovima spavaće sobe, ali ako luta prizemljem ili napušta kuću možda je najpametnije zaključavati spavaću sobu.
 JUPITER - PLANETA OD METALA?
   Da li je Jupiter džinovska metalna kugla? Ovo je prilično neobično pitanje, ako imamo u vidu da plenetu, uglavnom, sačinjava vodonik. Međutim, naučnici sugodinama nagađali da li je moguće da se vodonik, inače neprovodnik elektriciteta, pretvori u metal - u uslovima strahovitog pritiska, poput onog u unutrašnjosti Jupitera.
    Tim stručnjaka iz Nacionalne laboratorije u Kaliforniji konačno je uspeo da nađe odgovor i to kada se odustalo od eksperimentisanja na aparatu 'dijamantski nakovanj'. Ta sprava je, u stvari, stega sa dva dijamantska zuba, između kojih ostaje uklešten uzorak pod pritiskom i do 2.6 miliona atmosfera. Oni su koristili sloj tečnog vodonika sabijenog između dve aluminijumske ploče. Na ploču bi bio ispaljen projektil velike brzine, koji je izazivao udarni talas sa visokim pritiskom (0.9-1.4 miliona atmosfera), ali i sa visokom temperaturom (do 4.200 stepeni).
     Smatra se da su, otprilike, ovakvi uslovi u unutrašnjosti planeta poput Jupitera i Saturna. Uzorak tretiran u eksperimentu pretvarao se u tečni metal, čija je elektrootpornost umanjena 5.000 puta. Rezultat je iznenađujući, jer se protivi mnogim savremenim postavkama u fizici.

 

 

 PRASTARA ZARAZA OJAČALA JE ČOVEKA
   Jedno neobično naučno otkriće potvrđuje da saživot različitih bića na našoj planeti može i te kako doprineti napretku i obostranom blagostanju.
    Radi se o tome da malo ljudi zna da su mogućnosti ljudskog roda mnogopoboljšane zahvaljujući jednoj - zarazi. Pre otprilike 300.000 godina na rogu Afrike neke su se bakterije - preslabe da bi opstale u ambijentu u kojem su se nalazile - povukle u ćelije opskrbivši ih novim mehanizmom proizvodnje energije.
    Te bakterije su, u stvari, bile u stanju da proizvedu energiju izgarajući šećere i masnoće uz upotrebu kiseonika kao goriva, prema energetskoj stazi koja je definisana kao aerobna. Prvobitne ljudske ćelije nisu bile u stanju da to čine jer su kao jedini energetski način imale onaj anaerobni, koji ne uključuje uplitanje kiseonika i koji posredstvom nepotpune glukoze određuje formiranje mlečne kiseline. Zahvaljujući ovoj simbiozi, od tada ljudska vrsta ima dvostruki energetski mehanizam, a mlečna kiselina, koja je izvorno bila metabolički otpad, može se i sada upotrebljavati za proizvodnju molekula visokog energetskog sadržaja, s prednostima koje svi mi svakodnevno iskušavamo.

 

 SMEŠNA STRANA NAUKE - GLUPOSTI PAMETNIH
■ Nebo i Zemlja bili su stvoreni u istom trenutku, 23.oktobra 4004. godine pre Hrista, u devet časova pre podne - ovo je tvrdio Džon Lajtfut (na slici levo), zamenik rektora Kembridž univerziteta.
■ Putovanje železnicom velikom brzinom nije moguće, zato što bi se putnici, nemoćni da dišu, ugušili - izjava koju je dao Dionizis Lordner (1793-1859), profesor filozofije i astronomije na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Isto tako, on je tvrdio da parobrodi nikada neće biti kadri da pređu Atlantik, zato što bi im bilo potrebno više uglja nego što mogu da ponesu. Sve godine kasnije 'Veliki zapadnjak' preplovio je Atlantski okean.
■ Životinje, koje se kreću, imaju udove i mišiće. Naša planeta Zemlja nema udove i mišiće, pa se zato i ne kreće - Scipion Kjaramonti.
 OKEANI UVIRU
    Istraživači sa tehnološkog instituta u Tokiju tvrde da okeani na našoj planeti polako, alisigurno, otiču u njenu unutrašnjost. Prema njihovom proračunu, svake godine na taj način u Zemljinu utrobu otekne oko 1.12 milijardi tona vode. 
    Dugoročno, to bi značilo da će na kraju sva voda nestai, a Zemlja postati suva i neplodna planeta. Doduše, u ne baš tako bliskoj budućnosti - japanski naučnici smatraju da će se to dogoditi za, otprilike, milijardu godina.Po njima ova pojava i nije baš skorijeg datuma, i kažu da je zbog oticanja vode u unutrašnjost planete tokom 750 miliona godina nivo mora pao za oko 600 metara.

 

 KOKOŠKE I LJUDI
    Izgleda šašavo, ali genetička srodnost između kokošaka i ljudi veća je nego što sedo sada smatralo. To je pokazalo istraživanje naučnika sa Instituta u Edinburgu, koja ukazuje na iznenađujuće zajedničke karakteristike: organizacija ljudskih genoma pokazuje veći sklad sa strukturom hromozoma jedne kokoške nego sa mišem. Naučnici ovo povezuju sa zajedničkim poreklom sa gmizavcima pre 300 miliona godina. Miševi, kao i ljudi pripadaju sisarima, međutim oni su češće razmnožavali svoju vrstu i tako promene svog tzv. 'naslednog dobra' intenzivnije 'požurivali'.
 OPASNOST IZ LEDENIH SARKOFAGA
   Neodgovorno ponašanje čoveka prema okolini i fenomen globalnog otopljavanja naZemlji mogli bi da dovedu do oslobađanja drevnih virusa, smrtonosnih za čoveka, koji se nalaze u 'ledenim grobnicama' zemljinog pola. Naučnici su u ledu Grenlanda otkrili drevni virus koji trenutno štiti proteinov omotač, ali koji bi pri optimalnijim uslovima mogao da se 'aktivira' i postane uzročnik opasne epidemije.
    Naučnici upozoravaju da bi otapanje leda moglo dovesti do pojave drevnih virusa ospe, polimielita i gripa, od kojih nema leka. Virusi razneseni vetrom i vodom mogli bi izazvati globalne epidemije širom planete.



 BROD BRŽI OD SVETLOSTI
   Prema matematičkim proračunima dr Van den Breka sa Katoličkog univerziteta u graduLuven u Belgiji, moguće je izgraditi kosmički brod koji bi 'deformisao prostor sažimajući ga ispred sebe, a šireći iza sebe', odnosno bio bi brži od brzine svetlosti. Ovakav brod našao bi se kao u nevidljivom mehuru iskrivljenog prostora i tada bi se brzina njegovog leta približila beskonačnosti, te bi se međuzvezdana putovanja izvršavala 'bez problema'.
    Kritičari ove zamisli, međutim, uzevši u obzir matematiku i principe Ajnštajnove teorije relativiteta, upozoravaju da brod koji razgoni i sažima prostor oko sebe, istovremeno povećava i svoju masu-zapreminu, pa prilikom postizanja brzine svetlosti postaje beskonačno velik! Tada više nema te sile niti energije koja bi mogla da još više ubrza njegov let.



 ALKOHOL U KOSMOSU
   Ekipa britanskih i američkih astronoma otkrila je u kosmosu oblak koji sadrži okodeset hiljada milijardi čistog alkohola. Oblak je veći od našeg Sunčevog sistema i nalazi se u sazvežđu Orla.
    Obavija novoformiranu zvezdu G 34.3 koja je od Zemlje udaljena oko deset hiljada svetlosnih godina. Sastoji se od dva sloja, od kojih je jedan od jonizovanog a drugi od neutralnog gasa. Naučnici su na osnovu analize spektra ustanovili prisustvo alkohola čija je temperatura 148 stepeni ispod nule.
    Astronomi su izračunali da u oblaku ima dovoljno alkohola da se napuni 400 hiljada milijardi krigli za pivo.



 KRIVAC ZA ĆELAVOST
   
    Mutacija gena SODŽ-21 mogla bi da budeuzročnik ćelavosti, pokazali su rezultati japanskih naučnika. Dr Jumiko Saga iz japanskog Instituta za genetiku došla je do tog zaključka obavivši ispitivanje na miševima čiji je gen modifikovan i koji su počeli da gube dlake na lobanji dok nisu ostali ćelavi, svega 15 dana nakon genske mutacije.
    Iako obično nove dlake zamenjuju otpale, miševi bez gena SODŽ-21 su duže ostajali ćelavi, a nove dlake su takođe brzo otpadale. Veoma je moguće da je taj gen i uzročnik gubitka kose kod ljudi - zaključak je naučnika.
JAPANCI RASTU
   Rate ceo razvijeni svet, ništa čudno? Ali, Japanci to rade malo drugačije - njima seprodužavaju noge!
    Između 1972. i 190. godine prosečni rast u Japanu je bio dva puta veći od prosečnog rasta u Britaniji. Međuti, dok ljudi na Zapadu u proseku rastu proporcionalno, kod Japanaca se produžavaju samo noge. Neki zapadni naučnici pokušavaju sve to da dovedu u vezu sa 'ozapadnjivanjem' Japana, sa uvođenjem i zapadnjačkog načina ishranem a to što uglavnom rastu noge je, navodno, zato šro, opet pod uticajem Zapada, manje čuče i sede na podu.


 TAJNE PLIVANJA RIBA
   Naučnici su otkrili ključne činjenice o tome kako neke ribe kontrolišu dubinu na kojojplivaju. 
    Istraživači znaju da se mnoge vrste uzdižu upumpavanjem gasa u jednu vrstu mehura za plivanje, a rone izbacivanjem gasa iz tog istog organa, vršeći regulaciju pomoću mlečne kiseline.
    Povećanje kiselosti utiče da hemoglobin u krvi oslobađa kiseonik. Ali, ono što nisu znali do sada jeste da niži pH radikalno menja oblik hemoglobina čineći ga manje sposobnim da se veže za kiseonik. Otkriće je već našlo primenu u pomorskoj medicini.

 

 VEŠTAČKI MOZAK

 

  Silikonski čip koji su napravili evropski naučnici oponaša proces učenja u ljudskom mozgu, ali radi čak sto hiljada puta brže odnjega.
    Njegovom upotrebom trebalo bi bolje razumeti funkcionisanje različitih delova mozga, kao i da se naprave brži i moćniji računare. Takođe, iako ovaj čip ima manji broj neurona nego što ih ima u prosečnom ljudskom mozgu, njegov dizajn omogućava nadogradnju. Ovaj čip, koji ima 200.000 neurona povezanih putem 50 miliona sinaptičkih veza, oponaša proces učenja kod ljudi. 
    Međutim, tim stručnjaka tvrdi da oni ne pokušavaju da simuliraju rad nervnih ćelija, već da naprave veštačke neurone u kojima se dešavaju iste aktivnosti kao i u pravim ljudskim nervnim ćelijama. Neuronski krug se sastoji od sto komponenata dok su sinapse sastavljene od dvadesetak komponenata. Međutim, kako sinapsi ima mnogo više, za njih je potrebno i više mesta. Prednost ovakvog pristupa je što se njime mogu verno kopirati strukture nalik mozgu, pa naš prototip radi čak sto hiljada puta brže od ljudskog mozga. Zato možemo da simuliramo celodnevno iskustvo za samo jednu sekundu. 
    Naučnici su i ranije pokušavali da simuliraju funkcionisanje nervnog sistema, a jedan od takvih projekata bio je i švajcarski 'Blu Brain' , koji je koristio veliki broj bioloških datoteka kako bi u IBM-ovom superračunaru što realnije oponašao rad mozga. Prema tvrdnjama istraživača ljudski neuroni su prilično spori u poređenju sa kompjuterima. Ipak, naučnici priznaju da projekat ima i svoje mane jer se u ovakvom, veštačkom mozgu ne mogu simulirati pojedini uslovi u kojima ljudski mozak može da deluje. 
    Na primer, naša percepcija se menja kada je mozak pod uticajem droga, što je neizvodljivo ispitati kod veštačkog mozga. Čip se još uvek testira, tako da neće uskoro postati sastavni deo naših kompjutera. Ipak, istraživači planiraju da u narednim eksperimentima naprave superčip sa čak milijardu neurona.
 SPERMATOZOIDI
   Spermatozoid koji prodre u žensko jajašce u materici i oplodi ga pobednik je trkeu kojoj je čak 500 miliona takmičara krenulo sa startne linije. Prilikom jedne ejakulacije, muškarac može da izbaci toliku količinu spermatozoida, koji plivaju u semenoj tečnosti volumena otprilike jedne čajne kašike. Ali samo nekoliko hiljada njih stignu živi do ciljnog područja blizu Falopovih tuba (jajovoda), gde se odigrava oplodnja. Razdaljina od starta - u konačastim cevčicama u testisima gde se stvara sperma - do finiša iznosi oko 7.5 metara.
    Kad pobednik oplodi jajašce, zid jajašceta postaje neprobojan za ostale spermatozoide. Gubitnici mogu da prežive unutar ženinog tela još tri do pet dana, dok ne umru prirodnom smrću ili dok ih ne razore telesni mehanizmi za čišćenje.

 

 DLAKE I KOSA
   U proseku, muškarci i žene imaju ukupno oko pet miliona dlaka na svome telu.Svetlokosi ih imaju nešto više od proseka, a riđokosi nešto manje. Jedina potpuno ćosava područja su usene, dlanovi šaka, tabani i bočne i donje strane prstiju na nogama i rukama. Mada mrtve od korena naviše, dlake na glavi rastu ritmom od približno 10 milimetara mesečno, sa nešto bržim ritmom tokom leta. Podsecanje kose ne ubrzava niti usporava proces rasta kose.
    Debljina varira - riđokosi imaju nešto deblju dlaku od crnokosih i plavokosih. U proseku, većina ljudi gubi i nadomešta do 100 dlaka dnevno, mada dlake mogu da ostanu na svome mestu čak do šest godina.

 

 CRVENJENJE
   Sposobnost crvenjenja nije prisutna od rođenja - to je jedna refleksna radnja koja se razvija u doba između druge i četvrte godine života. Isto tako, ona može da bude svesno kontrolisana, koliko god to izgledalo nemoguće.
    Crvenjenje je uobičajenija pojava među devojčicama nego među dečacima. Reagujući na osećanje stida ili zbunjenosti, mozak odašilje nervne signale koji oslobađaju jednu moćnu hemikaliju zvanu  peptid. Hemikalija proširuje male krvne sudove u koži lica, vrata i gornjeg dela grudi. Upravo to proširivanje uzrokuje crvenjenje. 

 

 VARIJABILNA TEMPERATURA
   Ne postoji takva stvar kao što je konstantna normalna temperatura. Tokom danona može da varira za 1.1 stepen Celzijusa naviše ili naniže u odnosu na prihvaćeni standard od 37 stepeni, opadajući usred noći i dižući se u kasnim popodnevnim i ranim večernjim časovima. Dizanje i opadanje ne moraju obavezno da budu indikacija bolesti - oni mogu da budu izazvani fizičkim naporom, jelom i sopstvenim metaboličkim procesima pretvaranja hrane u energiju. Isto tako, ženina temperatura varira tokom menstrualnog ciklusa: ona je viša u drugoj polovini ciklusa nego u prvoj. Najzad, temperatura varira i zavisno od toga gde se meri. Temperatura pazuha niža je u proseku za 0.5 stepeni Celzijusa od temperature u ustima, dok je temperatura rektu
 ŠTUCANJE
   Do štucanja dolazi kad se dijafragma i mišići između rebara iznenada zgrče. Todovodi do oštrog, nekontrolisanog uvlačenja vazduha, koji ne može da stigne do pluća zato što je grč mišića zatvorio dušnik. Štucanje se obično dešava u kratkim grčevima koji traju po nekoliko minuta. 
    Među tradicionalna sredstva za suzbijanje štucavice spadaju: pijenje hladne vode sa pogrešne strane čaše i suzdržavanje daha da bi se povećala količina ugljen dioksida u plućima, i tako aktivirao disajni refleks koji otvara dušnik. Najduži zabeleženi napad štucanja desio se Amerikancu Čarlsu Ozbornu. On je počeo da štuca 1922. godine i to se nastavilo sve do 1985. godine - u tom vremenskom razdoblju ovaj čovek je štucnuo više od 43 miliona puta.

 

 SREĆA UZ SESTRE
   Sestre šire oko sebe sreću, dok braća čine ljude nemirnim, smatraju naučnici. Oni koji odrastu među sestrama biće srećniji iuravnoteženiji, pokazalo je istraživanje sprovedeno među 571 osobom starosti od 17 do 25 godina, preneo je BBC. Tim istraživača sa Univerziteta Alster smatra da su ljudi koji imaju sestru otvoreniji i voljni da razgovaraju o svojim osećanjima. Uticaj devojčica je bio posebno bitan nakon stresnih porodičnih događaja, poput razvoda, pokazala je studija. 'Sestre izgleda da podstiču otvorenu komunikaciju i jedinstvo u porodici', rekao je vođa istraživanja profesor Toni Kesidi. 'Braća, s druge strane, imaju suprotni uticaj'. 
    Izražavanje emocija je bitno za dobro mentalno zdravlje, za šta su zaslužne sestre, smatraju istraživači. Roditelji mnogih ispitanika su razvedeni i primećeno je da je uticaj njihovih sestara bio posebno bitan tokom cepanja porodice. Rezultati istraživanja mogli bi biti od koristi ljudima koji pružaju podršku porodicama i deci tokom stresnih događaja', ukazao je Kesidi.  'Mogli bismo dobro da razmislimo o radu sa porodicama koje imaju mnogo sinova'. Geri Burnikel smatra da se rezultati istraživanja tima sa Univerziteta Alster veoma zanimljivi i da se poklapaju sa njihovim iskustvima. 'Dečaci teže subjektivnom gledanju na probleme, što je vidljivo u porodicama sa mnogo sinova. Mislim da je najbitnije u takvim okolnostima dati ljudima nekog sa strane, van porodičnog kruga, sa kime mogu da popričaju', rekao je Burnikel. 
SAMOSANIRANJE RANA
   Bez zaštite koju pružaju prirodni odbrambeni mehanizmi tela mi bismo iskrvarili na smrt čaki od najmanjih posekotina. U normalnim okolnostima, krv se zgrušava da zatvori ranu u roku od otprilike dva časa nakon povrede.
  Prvu liniju odbrane predstavljaju krvne pločice, male ćelije u krvi koje se međusobno zgrudvaju da načine privremeni čep na mestu povrede. Sem toga, one izlučuju u području rane jednu hemikaliju zvanu serotonin, koja sužava oštećene krvne sudove, smanjujući tako dotok krvi. Najzad, zidovi oštećenih krvnih sudova ispuštaju drugu hemikaliju zvanu tromboplastin. Tromboplastin omogućava strukovima proteina zvanog fibrin da formiraju lepljivu mrežu koja hvata crvena krvna zrnca, stvarajući tako trajniji ugrušak koji se stvrdnjava u zaštitnu krastu.

 

 MOZAK PREPOZNAJE UMETNIKA
   Zapisi moždanih aktivnosti mogu da prepoznaju da li neko gleda nadrealističkipejsaž Salvadora Dalija ili kubistički crtež Pabla Pikasa. Načnici sa ATR kompjuterske neuronaučne laboratorije iz Kjota u Japanu pratili su pomoću skenera moždane aktivnosti 12 studenata dok su posmatrali umetnička dela. Program je otkrio da se mozak ponaša drugačije pred platnima različitih umetnika i u velikom procentu je odgonetnuo o kojem umetniku je reč. Dao je tačan odgovor kod 83 odsto studenata umetnosti i 62 odsto kod ostalih ispitanika. Naučnici smatraju da se ovo može koristiti za klasifikaciju umetničkih dela.
 HORMON SUPERSNAGE
   Hormon adrenalin, koji se prirodno proizvodi u telu pod stresom, ima moć da povećačovekovu snagu daleko izvan uobičajenih granica. Markantna demonstracija njegovih efekata desila se u američkom gradu Tampi na Floridi 24. aprila 1960. godine. Gospođa Maksvel Rodžers, teška jedva oko 60 kilograma, nalazila se kod kuće sa svojim šesnaestogodišnjim sinom kada je dizalica od kola iznenada popustila i prikovala dečaka ispod porodičnog karavana. Histerična od straha, ona ga je spasila tako što je bez ičije pomoći podigla jedan kraj automobila teškog 1.6 tona. Napor koji je uložila bio je tako kolosalan da joj se smrskalo nekoliko kičmenih prstenova. Ali tokom nekoliko sekundi, silan talas hormona podstaknut njenom panikom pomogao joj je da postane bar toliko snažna kao naki olimpijski dizač tegova. 



 KAD JE KISEONIK OTROVAN
   Ako se čist kiseonik udiše pri 2.5 puta većem atmosferskom pritisku, on može da deluje kao otrov. Upravo zbog toga morskironioci obično ne udišu čist kiseonik nego komprimiran vazduh u kojem kiseonik sačinjava samo oko 20 odsto ukupne mase, ili mešavine vazduha i nekog inertnog gasa kao što je helijum. 
    U znake trovanja kiseonikom spadaju grčenje usana, mučnina, povraćanje, vrtoglavica i padanje u nesvest. Oni mogu da dovedu do grčeva, sličnih napadu epilepsije, i do smrti.
    Pri atmosferskom pritisku, čist kiseonik može da naškodi samo novorođenim bebama, kada je kadar da izazove jednu vrstu slepila zvanog retrolentalna fibroplazija. 
   Zbog te opasnosti - koja je nekada pogađala mnoge bebe - čist kiseonik se više ne koristi u inkubatorima bez specijalnih kontrolnih uređaja.



 VITKI JEDU POLAKO
    Sporije konzumiranje hrane omogućava efikasno suzbijanje gojaznosti. Naučnici supotvrdili da adolescenti imaju naviku da jedu prebrzo. 
    Na njima su potom primenili uređaj nazvan 'mandometar', koji služi za registrovanje brzine konzumiranja hrane. Godinu dana nakon korišćenja mandometra, ispitanici su počeli sporije da jedu i to za 11 odsto. I indeksi njihove telesne mase smanjeni su za 2.1, dok im se povećao nivo dobrog holesterola. To poboljšanje se održalo i nakon šest meseci od prekida korišćenja ovog uređaja.
NE SADRŽIMO SAMO VODU
   Sem vode, naše telo sadrži čitav niz drugih supstanci. U proseku, ono ima dovoljno kreča da se okreči neka manja šupa, ugljenika koji je ekvivalent za vrećicu uglja - koksa  tešku 12.7 kilograma, dovoljno fosfora da se načini 2.200 glava šibica, otprilike jednu punu kašiku sumpora, dovoljno gvožđa da se načini ekser dug 2.5 centimetra - i oko 30 grama drugih metala.

 

 MOĆNO HRKANJE
   Zvuk hrkanja - do 69 decibela - može da bude gotovo isto toliko glasan kao bukapneumatse bušilice (70-90 decibela). Izazivaju ga vibriranje mekog, pokretnog zadnjeg dela nepca, i luk (svod) koji se pruža naniže od njega do iza krajnika. U većini slučajeva nos je delimično blokiran, pa paćenici moraju da dišu na usta. Mada će do hrkanja verovatnije doći ako dotična osoba spava na leđima, to nije uvek slučaj. Najbolji način da se hrkanje izbegne jeste promena položaja u krevetu.

 

 ZANIMLJIVOSTI
■ Svakom noktu na ruci ili na nozi potrebno je oko šest meseci da izraste od svog korena do vrha.
■ Tokom trudnoće količina ženine krvi može da se poveća do 50 odsto od ukupne količine 6.75 litara - kao rezerva za mogući gubitak krvi prilikom porođaja.
■ Na mozak otpada otprilike tri odsto od telesne težine. Ali on koristi 20 odsto sveukupnog kiseonika koji udišemo, 20 odsto kalorija u hrani koju pojedemo, i oko 15 odsto od naših zaliha krvi.
■ Telo odraslog čoveka sadrži oko 650 mišića, više od 100 zglobova, 100.000 kilometara krvnih sudova i do 13 milijardi nervnih ćelija. Odrasla osoba ima 206 kostiju - od čega gotovo polovinu u šakama i stopalima. Beba prilikom rođenja ima 300 kostiju, ali 94 od njih srastu sa drugim kostima tokom detinjstva.
■ Ljudska kost je čvrsta kao granit u podržavanju telesne težine. Jedan blok veličine kutije šibica može da izdrži devet tona - četiri puta više od betona.
■ Muškarčevi testisi proizvode 10 miliona novih spermatozoida dnevno - dovoljno da se za svega šest meseci naseli čitav svet.
■ Srce tuče više od dve milijarde puta tokom prosečnog ljudskog života, i za to vreme ispumpa oko 500 miliona litara krvi. Čak i za vreme sna, srce odrasle osobe pumpa oko 340 litara na sat - dovoljno da se svakih sedam minuta napuni rezervoar prosečnog automobila. Ono stvara dovoljno muskulaturne energije svakog dana da bi podiglo prosečan automobil do visine od 15 metara.
■ Pluća sadrže ukupno 300 milijardi kapilara - majušnih krvnih sudova - koji bi se mogli rastegnuti 2.400 kilometara ako bi se položili jedan do drugoga.
■ Telo prosečne odrasle osobe sadrži 45 litara vode - oko 65 odsto od njene ukupne težine.
■ Stomačne kiseline za varenje dovoljno su jake da rastvore cink. Ali ćelije u unutrašnjem tkivu stomaka obnavljaju se tako brzo - 500.000 ćelija biva zamenjeno svakog minuta, a sveukupno tkivo svaka tri dana - da kiseline nemaju dovoljno vremena da rastvore tkivo.
■ Svaki bubreg sadrži oko milion pojedinačnih filtera, a dva bubrega isfiltriraju međusobno oko 1.3 litara krvi u minuti. Otpadni produkti izbacuju se u vidu urina ritmom od otprilike 1.4 litra dnevno.
■ Sveukupna količina krvi odrasle osobe - oko 4.5 litra - proteče kroz pluća otprilike jednom u minuti. Čovekova crvena krvna zrnca stvara kičmena moždina ritmom od oko 1.2 miliona zrnaca u sekundi. Svako zrnce živi od 100-120 dana. Tokom života kičma proizvede oko pola tone crvenih krvnih zrnaca.
■ Prosečna osoba na Zapadu pojede 50 tona hrane i popije 50.000 litara tečnosti tokom svog života.
■ Najveći telesni organ je koža. Kod odraslog muškarca ona pokriva oko 1.9 kvadratnih metara, a kod žene oko 1.6 kvadratnih metara. Koža se stalno ljušti i biva kompletno zamenjena novim tkivom otprilike jednom u roku od 50 dana. U proseku,odbacimo oko 18 kilograma kože tokom života.
■ Najmanji ljudski mišić nalazi se u uhu, dug je jedva nešto više od jednom milimetra. Isto tako, uho sadrži jedan od malobrojnih delova tela koji nemaju krven sudove. Ćelije u unutrašnjem delu uha, gde zvučne vibracije bivaju preobraćene u nervne impulse, hrane se stalnim prilivom jedne tečnosti umesto krvi - inače bi senzitivni nervi bili zaglušeni zvukom sopstvenog telesnog pulsa.
■ Vi porastete osam milimetara svake noći dok spavate, ali se smanjite na vašu prvobitnu visinu sledećeg dana. Tokom dana, zbog dejstva gravitacije, hrskavičasti diskovi u kičmi bivaju stisnuti kao sunđer dok stojite ili sedite. Ali noću, kad legnete da spavate, pritisak biva smanjen i diskovi se ponovo nadimaju. Iz istog razloga, astronauti mogu privremeno da postanu duži za pet centimetara nakon dužeg svemirskog leta.
■ Očni mišići za fokusiranje pokrenu se oko 100.000 puta dnevno. Kad bi nožni mišići obavili isti napor, to bi podrazumevalo da ste prepešačili 80 kilometara dnevno.
ČOKOLADNI ZAVISNICI
    Istraživači sa Instituta za neurologiju u San Dijegu u Kaliforniji, potvrdili su da je i čokolada neka vrsta droge, što objašnjava slabosti onih koji tvrde kako 'nemogu da joj odole'. Ispostavilo se, naime, da čokolada sadrži sastojke koji u nervnim završecima u mozgu zauzimaju ista mesta kao i marihuana. Dejstvo, na svu sreću, nije tako veliko, s obzirom da su istraživanja pokazala da bi se prvi znaci pijanstva uzrokovanog korišćenjem čokolade mogli pojaviti tek pošto se pojede više kilograma ove, verovatno najpopularnije poslastice na svetu.
    Međutim, izgleda da ni svi organizmi ne reaguju isto. Izvešteno je o slučaju 27-godišnje Engleskinje Debi Satamp, koja je toliko zavisna od čokolade da se u međuvremenu našla u velikim finansijskim teškoćama. Sve što ona i njen muž zarade, ova žena potroši na čokolade, koje jede svakodnevno u enormnim količinama, tako da je počela pozajmljivati pare i kod najozloglašenijih londonskih zelenaša. Kao dete, Debi nije smela da jede čokoladu, a svoju strast je otkrila pre četvrtog porođaja. Za vreme pete trudnoće nije jela ništa drugo osim čokolade, što se odrazilo čak i na zdravlje deteta koje je rođeno neobično mršavo i sada ima velikih problema sa varenjem. Debi tvrdi da ne može ostaviti čokoladu jer 'ne može živeti bez nje'. Naučnici kažu kako znaju za još poprilično slučajeva poput ovog. 
    Zbog toga, uživajte u čokoladi, ali oprezno sa količinama.

 

 OPASNE VISINE
    Finski naučnici su ustanovili da među pilotima i stjuardesama ima 15 odstoviše slučajeva raka kostiju i dva puta više raka dojke od opšteg proseka. A njihove kolege iz Kanade su, pak, kod letača pronašli pet puta više slučajeva akutne limfne leukemije. Sve to je ozbiljno zabrinulo vazduhoplovne kompanije i njihovo aktivno letačko osoblje.
    Kao razlog za ovo u pomenutim studijama navode se letovi na velikim visinama, gde su ljudi izloženi većim dozama kosmičkog zračenja, posebno tokom letova preko Severnog pola, gde atmosfera naše planete pruža slabiju zaštitu.

 

 PAMETNO PAKOVANJE NAMIRNICA
    Grupa škotskih naučnika patentira nove 'inteligentne' sisteme za ambalažu prehrambenih proizvoda, koji bi trebalo da olakšaju uvid u rok trajanjanamirnica. Više neće biti potrebe da se probaju, ili mirišu namirnice da bi se znalo da li su pokvarene, jer će etikete menjati boju i tako pokazivati svežinu namirnica. Zelena traka, biće pokazatelj 'starosti' namirnice, na primer, u nedeljama. 
    Tokom perioda od mesec dana traka će biti zelena u prve tri sedmice, a potom će postati crvena čim se promeni hemijski sastav namirnice, što ukazuje da nije za konzumiranje. Više neće biti potrebno prisećati se trenutka kada je proizvod otvoren. Škotski istraživači ispituju i novu plastičnu ambalažu, koja bi menjala boju u zavisnosti od 'starosti' prehrambenog proizvoda.

 

 EKOLOŠKA FLAŠA
   Kompanija 'Pepsi' predstavila je novu, revolucionarnu 'zelenu' flašu, koja će imati stoprocentnu biljnu bazu i moći će u potpunosti da se reciklira. Time jeova kompanija 'pretekle' svog najvećeg rivala 'Coca colu', čija ekološka boca za sada sadrži samo 30 odsto šećerne trske.
    'Zelena boca' ima dug spisak obnovljivih sirovina biljnog porekla: pravi se od konopljine trave, kore četinara i lista koji obmotava kukuruzni klip. U sastav nove ambalaže, trebalo bi da uđu i kore pomorandže i krompira, ljuska zobenog zrna i drugi nus-proizvodi prehrambene industrije. Molekularna struktura nove boce biće identična onoj koju ima PET ambalaža. I po izgledu i na dodir, biće ista kao i plastična i podjednako tako dobro će štititi sadržaj od spoljnih uticaja. Prve ovakve boce 'Pepsi' će početi koristiti u test programu tokom 2012. godine, a ukoliko se pokažu uspešnima, pristupiće se njihovoj punoj komercijalizaciji.    

 

 PAMĆENJE IZ MATIČNIH ĆELIJA
    Eksperti sa američkog Nortvestern univerziteta, uspeli su iz matičnih ćelija da razviju vrstu nervnih ćelija koje su od ključne važnosti za pamćenje i čije jeodumiranje karakteristično za obolele od Alchajmerove bolesti. Ova tehnologija omogućava da se testiranje novih lekova za Alchajmerovu bolest obavlja na ljudskim ćelijama, a ne samo na ćelijama genetski modifikovanih miševa, kao dosad. Osim toga, možda se otvara mogućnost da se transplatacijom takvih ćelija jednog dana obolelima vrati izgubljeno pamćenje.
    Dok su nervne ćelije ovog puta dobijene iz matičnih ćelija embriona, njihov razvoj iz običnih ćelija kože (koje bi bile 'reprogramirane u stanje nalik embrionskom'), omogućio bi da se prouče razlike između ćelija dobijenih od materijala osoba obolelih od alchajmera, ćelija od materijala osoba koje imaju porodičnu predispoziciju za ovo oboljenje i ćelija dobijenih od materijala osoba koje niti su obolele, niti imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest.
    Na taj način, bolje bi se shvatio mehanizam razvoja bolesti za koju nema pravog leka, a koja pogađa 26 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da tretman tog oboljenja košta svetske zdravstvene sisteme ukupno 604 milijarde dolara.   
 BESMRTNO BIĆE
     Naučnici pretpostavljaju da je jedino besmrtno biće na zemlji najverovatnije meduza. Mekušac Turritopsis nutricula, prečnika samo četiri do pet milimetara,jedinstvena je životinja koja je u stanju da se podmlađuje.
    Za razliku od ostalih vrsta meduza, koje obično uginu posle razmnožavanja, Turritopsis ima sposobnost da se iz 'odrasle' faze vraća u 'dečju' fazu polipa. Teoretski, taj ciklus može da se ponavlja u beskonačnost, što ovo stvorenje čini potencijalno besmrtnim.
    Turritopsis nutricula pronađena je u toplim tropskim morima, ali naučnici procenjuju da vrsta obitava i u drugim regionima. Meduze i hidre su već duže vreme u centru pažnje biologa i genetičara, koji se nadaju da će uz pomoć ovih organizama dešifrovati tajne procesa starenja.
    Teorija o 'biološkoj besmrtnosti' hidre pojavila se još u 19. veku, a krajem devedesetih godina prošlog veka eksperimentalno je dokazano da hidre ne umiru zbog starosti. Biolozima su, takođe, dobro poznate 'besmrtne' ćelije, sposobne da se u povoljnim uslovima dele beskonačno mnogo puta.
 RAJSKE DVERI
    Američka vlada je još sredinom 80-tih godina otpočela jedan tajni projekt za pronalaženje nebesa. Nazvano 'Operacija raj', ovo tajno traganje vladinihnaučnika već je koštalo državnu blagajnu blizu četiri milijarde dolara.
    Anonimbi izvor otkriva da CIA raspolaže većim brojem video-traka visokog profesionalnog kvaliteta koje su načinile svemirske satelitske kamere i Hablov svemirski teleskop, a koje prikazuju jedno 'usijano područje' u centru naše galaksije i dugo najmanje 160.000 kilometara i visoko 80.000 kilometara.
    To nije zvezda, crna rupa ili bilo koji poznati fenomen, ali vladini službenici veruju da je to kapija kroz koju se ulazi u raj.
    Međutim, mogu li se rajske dveri uopšte tražiti u materijalnom univerzumu? i još se identifikovati sa područjem u kojem izvesno vlada paklena vatra i temperatura?!

 

 BEBE SAPUNSKIH SERIJA
    Psiholog Piter Heper sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu tvrdi da neka deca mogu da postanu ljubitelji sapunskih serija još dok se nalaze u materici.Profesor Heper kaže da fetusi mogu povezati muzičke teme iz sapunskih serija sa razonodom koju njihove buduće majke doživljavaju dok provode vreme sedeći pred televizorom.
    Buduće majke koje uživaju u takvim televizijskim serijama kažu da ih obično prate sedeći, sa šoljom kafe ili čaja i nogama podignutim na tabure. Zahvaljujući tome i sam fetus može da postane ljubitelj muzičkih tema iz tih serija.
    Profesor Heper je potkrepio tvrdnju rezultatima kontrolnih studija u laboratoriji, koje su obuhvatile trudne žene. Polovina njih predano je gledala jednu sapunsku seriju, a druga polovina trudnica nije ju gledala. Kad su se bebe rodile, većina njih iz prve grupe postajale su tihe i duhom budne kada bi začule muziku iz dotične sapunice, dok je sa bebama iz druge grupe to bio redak slučaj.
    Ovo samo potvrđuje kako još previđamo činjenicu da razvoj jedinke započinje već prilikom začeća, a ne kada se ona rodi.

 

 UNIŠTITI MESEC
    Zemljin satelit od najranijih vremena privlači pažnju sanjara i magova, odnosno pisaca i naučnika. U poslednje vreme, iz naučnih krugova, stigle sudve, blago rečeno, neobične ideje u vezi sa Mesecom. Američki matematičar, Aleksandar Alban, docent na Univerzitetu države Ajova, predložio je da se Mesec uništi nuklearnim projektilima! Alban tvrdi da će se na taj način osa Zemlje ispraviti i da će godišnja doba da se smenjuju preciznošću švajcarskog sata.
    Druga ideja je takođe potekla iz Amerike. Grupa stručnjaka izračunala je da Zemlju u proseku svakih 300.000 godina pogađa po jedan veći asteroid, i da bi to moglo da se desi u narednih 50 godina. Iako je verovatnoća da se to zbilja dogodi 1:6000, asteroid je već nazvan 'Sudnji dan', a njegovo kretanje je još preciznije izračunato: neki naučnici, naime, tvrde da će asteroid u stvari samo da 'okrzne' Mesec, koji će, kao na džinosvskom bilijarskom stolu, zbog toga da izleti iz orbite i udari u Zemlju...

 

 VEŽBA ZA MOZAK
    Na račun televizije uglavnom se čuju prigovori kako nam ovaj medij nepotrebno odvlači pažnju i vreme, a intelektualne aktivnosti i razmišljanjasmanjuje na najnižu meru.
    Sada, međutim, stiže vest po kojoj bi gledanje televizije moglo biti korisno za polaganje ispita. Istraživači sa univerziteta Reading u Velikoj Britaniji, tvrde da gledanje televizije predstavlja 'blagu vežbu za mozak i može dak da poveća IQ'.
    Istraživanja su pokazala da su studenti koji su gledali televiziju, pili kafu i grickali kikiriki pola sata pre testiranja inteligencije imali bolje rezultate od onih koji su čitali knjigu ili ispunjavali ukrštene reči.
    Voditelji ovog istraživanja potvrdili su da gledanje televizije pre ispita zaista predstavlja vežbu za mozak, ali ne u velikoj meri. Međutim, uprkos ovakvim rezultatima, naučnici ipak kažu da nema druge tajne za uspeh na ispitima osim - učenja i ponavljanja gradiva.

 

 MIRIS USPEHA
    Kob i rekao: izgleda da je upravo čulo mirisa odigralo ključnu ulogu u procesu čovekove evolucije. To tvrde naučnici sa Vajcmanovog zavoda u izraelskomgradu Rechovot, dodajući da je to čulo pomoglo našim precima iz kamenog doba da love, izbegnu otrovnu hranu, izaberu partnere i da - postanu ljudi.
    Upoređujući sićušne razlike u sledovima DNK kod ljudi i šimpanza, naučnici su zaključili da su promene u oko hiljadu hvataljki za miris pridonele nastanku ljudske vrste. Hvataljke za miris jedan su od malobrojnih primera prilagođavanja molekularnog razvoja kod ljudi. Te su mutacije DNK dale našim precima prednost pred drugim ranim ljudima - kažu istraživači.
    Ali, zašto smo zadržali tako dobar njuh i danas, kada nam on više nije neophodan za preživljavanje u savremenom svetu. Naučnici kažu da je tako zato što miris čak i u naše vreme ima važnu ulogu u izboru seksualnog partnera.

 

 ENERGIJE STRESA
   Poznato je da neke osobe, pod jakim stresom, mogu da urade stvari koje inače premašuju njihove fizičke moći. Recimo, prosečna žena uspela je dapodigne zadnji deo prilično velikog automobila da bi oslobodila svoje dete. Ta energija ne može se objasniti snagom mišića, jer ona, u normalnim okolnostima ne postoji. Šta se onda tu događa?
   Kada u normalnim situacijama pokušamo da preopteretimo mišiće osetićemo bol koji nas upozorava na mogućnost cepanja mišića, istezanja ligamenata ili oštećenje kičme... Kao i ostale informacije koje cirkulišu našim organizmom, bol se proizvodi u mozgu, lučenjem hemijskih jedinjenja. Međutim, u slučaju životne opasnosti, organizam sprečava cirkulaciju takvih poruka! Tako mozak neće dobiti informaciju o bolu i mišići će moći da nastave sa naporom dok ne obave to što su započeli.
     Izostanak bola u slučajevima teškog ranjavanja (nož ili metak u stomaku, duboka posekotina) omogućava, dakle, da se eventualna borba za život okonča bez ometanja. Indirektno, tako se snaga našeg tela udvostručuje. To što obično nazivamo instinktom za preživljavanjem je, dakle, hemijski mehanizam koji aktiviraju intenzivne emocije.   

 

 ODREĐENA KRITIČNA MASA POTREBNA ZA ŠIRENJE IDEJA
   Ako se 10% populacije čvrsto drži određenog uverenja, njihove stavove će većina uvek usvojiti, tvrde kognitivni istraživači sa instituta Rensselaer u Njujorku. Ovaj rezultat istraživanja objavljen je u časopisu Physical Review E, i može se upotrebiti u studijama o inovacijama, širenju ideja i političkih ideala.
    Kada je broj čvrstih istomišljenika manji od 10%, vidljivi napredak u širenjuideja se neće dogoditi, tvrde naučnici. 'U tom slučaju, za širenje ideja ka većini koje potiču iz tako male grupe bila bi potrebna bukvalno čitava večnost. Ali, kada broj onih koji zastupaju iste stavove pređe 10%, njihova ideja se širi poput plamena,' rekao je Boleslav Sizmanski, jedan od istraživača sa Instituta.
    Za identifikaciju ove granične tačke, Sizmanski i njegov time su razvili računarske modele raznih tipova društvenih mreža. U jednoj mreži, svaka osoba je bila povezana sa svim ostalim osobama iz te mreže. Drugi model sadržao je individualce koji su bili povezani sa velikim brojem drugih ljudi, tako postajući 'čvorovi' za ideje, odnosno 'vođe'. U poslednjem modelu, svaka osoba je imala otprilike isti broj veza sa drugim članovima. Početno stanje podrazumevalo je da svi individualci imaju isti stav, ali da su, što je veoma važno, otvoreni za druge poglede.
    Kada je mreža sagrađena, istraživači su u svaku mrežu 'umešali' nekoliko individualaca koji se čvrsto drže svog mišljenja, bez ikakve mogućnosti za promenom. Nakon što su oni započeli interakciju sa ljudima koji su se držali tradicionalnih uverenja, talas istog mišljenja se polako, a potom i veoma brzo, raširio. Ono što je važno naglasiti je da mesto početka i širenja ideja nije ni u najmanju ruku važno – kod sva tri modela društvenih mreža individualci su uspeli da promene mišljenja drugih, gde kritična masa za dalje širenje iznosi 10%.
    'Uopšteno, ljudi ne vole da se drže nepopularnog mišljenja i uvek traže da lokalno dođu do nekog konsenzusa. Ovakvu dinamiku smo odredili kod sva tri modela,' objašnjava Samet Srinivasan, jedan od istraživača. Kako bi se ovo postiglo, svaki od individualaca je 'govorio' sa drugima o njihovom mišljenju. Ako je onaj koji sluša imao isto mišljenje kao i individualac ubačen u mrežu, to je samo osnažilo mišljenje slušaoca. Ako se mišljenje razlikovalo, slušalac bi ga razmotrio, i nastavio dalje kako bi pričao sa drugom osobom. Ako bi ova druga osoba imala isto to verovanje, onda bi slušalac usvojio taj stav.
    'Ljudi isprva počinju da sumnjaju u svoje stavove, i potom potpuno usvoje nova mišljenja da bi ih i dalje sami širili. Ako bi individualci čvrstog mišljenja uticali samo na one sa kojima direktno razgovaraju, u većem sistemu to ne bi imalo efekta,' rekao je Srinivasan. Sledeći cilj istraživača je pronalazak partnera iz polja društvenih nauka kako bi uporedili svoje računarske modele sa istorijskim primerima. 

 

 MOBILNI TELEFONI MOGU SRUŠITI AVION LAKŠE OD ORUŽJA?
    Iako većina ljudi ne gasi mobilne uređaje u avionu smatrajući upozorenja osoblja pretjeranim, zrakoplovne tvrtke su prijavile niz problema s avionskomopremom uzrokovanih smetnjama iz putničkih elektronskih naprava. Iako ste možda mislili kako  je najopasnija stvar koju netko može unijeti u zrakoplov oružje, preverili ste se. Tehnološke naprave poput iPad, iPhonea, Blackberryja mogu lakše srušiti avion.
    Međunarodna organizacija za zračni promet prijavila je 75 incidenata 'elektronskih smetnji' u sustavima aviona za koje piloti i osoblje vjeruju da je rezultat nedopuštenog korištenja elektronskih uređaja za vrijeme leta. U čak 26 incidenata bila je riječ o izravnom uplitanju u kontrole leta, autopilotske komande i sletanje, što je moglo završiti tragedijama.Međunarodna organizacija za zračni promet nema službenu potvrdu da gadgeti uzrokuju zatajenja u radu zrakoplova, no još jednom je izrekla upozorenje da se sve tehnološke igračke gase pri ulasku u avion.

 

 NEVEROVATNO OTKRIĆE NAKON 120 MILIONA GODINA
    U fosilnom ostatku trudne ženke dinosaura, starom oko 120 miliona godina, pronađeno je deset dobro očuvanih embriona. Prema nalazima naučnika saUniverziteta u Londonu, u fosilnom ostatku ženke dinosaura, koji je nedavno otkrivena u Kini, pronađeno je deset dobro očuvanih beba.
    Naučnici su zaključili da je dinosaurica bila pred porodom, a umrla je usled pada asteroida. Razlog zašto je ovaj fosil ostao u vrlo dobrom stanju nakon više od 120 miliona godina jest to što je vulkanska erupcija u kratkom vremenskom periodu pepelom prekrila celokupnu populaciju dinosaura, gmizavaca, sisara, ptica i biljaka na tom području. Pronađeni ostaci bili su milionima godina dobro čuvani ispod sloja vapnenca. 

 

 RUSI LANSIRALI SVEMIRSKI TELESKOP SA NAJVEĆIM RADIO OKOM NA SVETU
   Dok Kinezi u prirodnoj depresiji Davodang polako dovršavaju izgradnju najvećeg zemaljskog radio teleskopa, s tanjirom prečnika 500 metara (FAST), koji podseća na američkog tanjirastog džina zaleglog u planinskom udubljenju u Portoriku, ali je od njega i veći i moderniji, Rusi su posle par desenija planiranja i pripremanja sklopili radio teleskop koji ima antenu prečnika svega desetmetara, što nije ni desetina veličine najvećih zemaljskih radio teleskopa, ali u kombinaciji s njima biće ogroman. Pošto će raditi u svemiru efektivna veličina njegove antene biće trideset puta veća od prečnika naše planete.
    Ovaj ruski teleskop nazvan RadioAstron (РадиоАстрон) lansiran je iz Bajkonura u ponedeljak. Pošto se za pravljenje velikih teleskopskih prijemnika na Zemlji najčešće koristi interferometrija, povezivanje više opservatorija u veću mrežu koja efektivno daje znatno veću rezoluciju, ovo svemirsko radio oko radiće udruženo sa zemaljskim radio teleskopima i biće najveći ikada sagrađeni teleskop. Rezolucija će mu biti deset hiljada puta bolja od one koju ima svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telescope, HST).
    Zanimljivo je da RadioAstron zapravo nije prvi svemirski teleskop za interferometriju. Pre blizu 15 godina (u februaru 1997.) japanska agencija za istraživanje svemira (Japan Aerospace Exploration Agency, JAXA), lansirala je svoju verziju s antenom prečnika osam metara nazvanu Visoko napredna laboratorija za komunikacije i astronomiju (Highly Advanced Laboratory for Communications and Astronomy, HALCA), poznatu i pod nazivima Haruka (はるか – daleko) i Muses-B (Muza-B). Pošto je bila napravljena da traje samo nekoliko godina, ugasila se 2005.
    Međutim, RadioAstron, poznat i kao Спектр-Р, biće deset puta osetljiviji od japanskog uređaja. Najpre zato što je napravljen tako da se u orbiti raširi kao ogroman kišobran sa 27 žbica od ugljeničkih vlakana i tako formira tanjir prečnika deset metara, što je dva metra više od japanskog, a potom i zato što će imati veoma eliptičnu orbitu s apogejem od oko 300.000 kilometara, za razliku od japanskog čiji je apogej bio oko 20.000 kilometara.
    Upravo ta velika i veoma promenljiva orbitalna putanja (koja će se tokom pet godina trajanja misije zbog gravitacionog dejstva Meseca izdužiti do 390.000 kilometara), zajedno s jakim računarima na Zemlji, omogućiće ruskim naučnicima da dobiju slike dalekih galaksije u veoma visokoj rezoluciji. RadioAstron će, naime, moći da razluči nebeske objekte razdvojene uglom od svega sedam mikrolučnih sekundi, što je 10.000 bolje od rezolucije Habla.
    Naučnici iz Astronomskog centra fizičkog instituta Lebedev Ruske akademije nauka (Астрокосмический центр Учреждения Российской академии наук Физического института им. П.Н.Лебедева), koji upravljaju misijom, nadaju se da će s njim, između ostalog, moći da zavire u horizont događaja crne rupe u središtu galaksije M87 i proučavaju pulsare i radio talase koje emituju vodeni maseri (oblaci molekula vode koji se nalaze u diskovima galaksija).
    Međutim, Роскосмос će najpre morati da prikupi podatke s ovog teleskopa. Za sada na raspolaganju ima samo jedan tanjir od 22 metra koji je u stanju da prima njegove signale, a biće ih potrebno još nekoliko, kako se njegovih 144 megabita podataka u sekundi ne bi izgubilo.
    Posle par meseci proveravanja i podešavanja rad ruskog svemirskog teleskopa će se koordinisati s drugim zemaljskim teleskopima. Među njima će biti i dva stometarska – Grin Benk (Green Bank) u Zapadnoj Virdžiniji i Efelsberg (Effelsberg) u Nemačkoj, i jedan tristametarski – Aresibo (Arecibo) u Portoriku. 

 

 OTKRIVEN ČETVRTI PLUTONOV MESEC
    Tragajući za prstenom oko Plutona, naučnici su slučajno otkrili da ova bivša planeta ima i četvrti mesec. Dobio je privremenu oznaku P4, a Nasa će ga dodati na spisak objekata koje njena letelica Novi horizonti (New Horizons) treba da ispita kad 2015. godine stigne do tog sistema.
    Plutonov četvrti mesec otkriven je svemirskim teleskopom Habl (Hubble Space Telescope, HST), a Nasa je otkriće objavila u sredu 20. jula. Ovajmajušni satelit prema prvim procenama ima prečnik između 13 i 34 kilometara. Istraživač Hal Viver sa Univerziteta Džons Hopkins, jedan od članova tima koji je vršio osmatranja, rekao je da daleki Pluton (čiji je prečnik oko 2250 km) izgleda 30.000 puta sjajnije od tog meseca, zbog čega P4 i nije ranije otkriven. 'To vam je kao da posmatrate svica ispred automobilskog fara', objasnio je Viver.
    Hablov tim koji je pronašao P4 zapravo je želeo da vidi ima li Pluton prsten, jer su pokušavali da osmisle putanju kojom će voditi letelicu Novi horizonti tako da eventualno izbegne objekte koji ga sačinjavaju kad 2015. stigne do ove patuljaste planete. Vođa tima, Mark Šovolter, astronom koji radi na Institutu SETI u gradu Mauntin Vju u Kaliforniji, kaže da nisu pronašli prsten – što je dobra vest za letelicu – a da će otkriće meseca P4 ovu Nasinu misiju učiniti još uzbudljivijom. 'Zaista je neverovatno da su nam Hablove kamere omogućile da vidimo tako sitne objekte sa rastojanja od preko pet milijardi kilometara. Ispostavilo se da je Plutonov sistem mnogo zanimljiviji i dinamičniji nego što smo ranije mislili', zaključio je on.
    U proteklih mesec dana Šovolter i njegov tim usmerili su teleskop Habl prema Plutonu tri puta (28. juna, 3. jula i 18. jula), kako bi potvrdili pronalazak. Da bi videli tragove prstena prašine (ili majušnog satelita koji su slučajno otkrili), sproveli su najosetljivija merenja Plutona kakva nisu izvođena do sada – Habl je bio usmeren ka Plutonu osam minuta kako bi sakupio što više svetlosti (ranije ekspozicije su bile kraće pa se P4 nije mogao uočiti). Viver i drugi istraživači su potom proučili rezultate i uporedili ih sa osmatranjima iz 2006. i 2010. Pažljivom analizom pronašli su očigledne znakove postojanja satelita P4. Istraživači ga nisu uočili prilikom osmatranja 2006, jer je bio zaklonjen difrakcionim šiljkom, iksolikim svetlosnim tragom izazvanim svetlinom Plutona (istom onom svetlosnom iskrom u obliku slova iks koju vidimo kad uslikamo jak svetlosni izvor ili odsjaj blica na reflektivnoj površini).
    Istraživači smatraju da se P4 nalazi između Hidre, Plutonovog najudaljenijeg meseca, i Niksa, koji su otkriveni 2005. i smatra se da imaju prečnike između 30 i 110 km. Najveći i najsvetliji Plutonov mesec je Haron (otkriven 1978) čiji je prečnik oko 1050 km. Šovolterov tim će uskoro odlučiti kakvo ime da daju novom mesecu i verovatno će izabrati neko iz grčke mitologije. Da bi bilo usaglašeno s imenima ostalih Plutonovih satelita, po svoj prilici će izabrati ime još jednog božanstva iz podzemnog sveta.
    Naučnici smatraju da su ovi sateliti verovatno nastali pre oko 4,6 milijardi godina, kad je Pluton udario u telo slične veličine i odvalio s njega površinski materijal koji se kasnije sabio u nekoliko satelita, kaže Šovolter, zbog čega se veruje da oko planete kruži preostali materijal u vidu prstena koji još nije detektovan. To se desilo otprilike u isto vreme kad je sudar Zemlje i objekta veličine Marsa formirao naš Mesec (što su pokazali uzorci stena donetih s Meseca), pretpostavljaju naučnici. Alan Stern, vodeći istraživač misije Novi horizonti kaže da će ova letelica moći da izmeri sastav Plutona i njegovih satelita, što će istraživačima dati još bolje ideje o tome kako je sistem nastao. 'Dok ona bude proletala kroz Plutonov sistem mi ćemo o njemu pisati novu knjigu', poručuje Viver.
    Šovolter smatra da i pored toga što je pronađen i četvrti mesec, Pluton neće promeniti svoj status patuljaste planete u koji je degradiran 2006. na zasedanju Međunarodne astronomske unije, ali će svakako zaslužiti malo više poštovanja.
    Na superponiraninm slikama snimljenim 28. juna i 3. jula u ultraljubičastom svetlu kamerom 3 širokog polja (Wide Field Camera 3) lukovima je označeno kretanje četiri Plutonova satelita.

 

 FOTOGRAFISANJE SLABI BIOPOLJE
    Naučnici-biofizičari sa Kairskog univerziteta proučavali su uticaj fotografije na samoosećanje ljudi. Uspeli su da dokažu da što se više čovek fotografiše, timslabije postaje njegovo biopolje. 
    Naučnici su posmatrali pet stotina ljudi oba pola, koji su bili svakodnevno fotografisani više od četiri meseca. Specijalni aparati registrovali su kod ogledne grupe svakodnevno smanjenje biopolja. 
    U isto vreme, njihove fotografije postajale su svakog puta sve jasnije i jasnije! Zaključak naučnika glasi: životnu snagu ljudi upija fotoaparat i prenosi je na foto-snimke!

 

 ČUDESAN SVET
    Nekoliko posebnih zanimljivosti iz biljnog sveta:

■ Verovatnoća da će grom pogoditi orah, a ne bukvu, 60 puta je veća - pokazala su naučna istraživanja. Razlog? - Koren oraha seže vertikalno dopodzemnih voda.

■ Gljiva puhara (lycoperdon giganteum) džinovskog je rasta, a proizvede sedam triliona spora! Kad bi se svaka od njih primila, izrasle gljive prekrile bi površinu od 725.000 kvadratnih kilometara - kao tri bivše Jugoslavije. Na sreću, proklija samo jedna spšora, dok ostale uginu.

■ Biljka barometar (tabebuia nodosa) iz Južne Amerike uvek dobije po nekoliko novih cvetova dan uoči kiše!

■ Tropsko 'drvo iz koga pada kiša' (samanea saman) tokom dana skuplja vlagu u mahunama, a zatim je svake noći ispušta u vidu doslovnog pljuska.

■ Mahune pasulja Entada Pursoetha u zapadnom Pakistanu dostižu dužinu i do 1.2 metra. Toliko su jake da ih stanovnici koriste kao merdevine za kuću!
 NAJOTKAČENIJA NAUČNA DOSTIGNUĆA
    Na Harvard univerzitetu u Americi 22. put su dodeljene Ig Nobelove nagrade za deset 'najotkačenijih' dostignuća, a među nagrađenima su i japanski naučnici koji su napravili pritivpožarni alarm na bazi rena. Zamišljene kao parodija pravih Nobela, Ig Nobel nagrade dodeljuje od 1991. godine američki humoristički naučni časopis 'Anali neverovatnih istraživanja', a među članovima komisije neretko se nađe i po koji pravi Nobelovac.
    Mnoge su nasmejali naučnici koji su otkrili da muški insekti iz porodice Buprestidae vole da se pare s flašama australijskog piva, zatim naučnici koji su utvrdili zašto bacači diska često budu ošamućeni, a bacači čekića ne. Džon Senders sa univerzietea u Torontu dobio je nagradu u kategoriji javne sigurnosti zahvaljujući seriji eksperimenata kojima su pokazali kako dekoncentrišući događaji utiču na vožnju po autoputu. Profesor neurologije jedan je od dvojice stručnjaka koji su dobili Ig Nobela za medicinu jer su istražili kako potreba za mokrenjem utiče na sposobnost odlučivanja. Oni su naime zaključili da 'kad moramo u toalet, onda moramo u toalet'.
    Dobitnik ovogodišnje nagrade za mir je gradonačelnik Viljnusa, Arturas Zuokas, koji je pokazao kako problem nedozvoljenog parkiranja može lako da se reši oklopnim vozilom. Džon Peri je nagrađen za teoriju strukturisane lenjosti koja tvrdi da je moguće lenčine motivisati da nešto rade sve dok misle da izbegavaju važniji posao. Dve naučnice su su pred komisijom dokazale da ne postoji nikakav dokaz da crvenonoge kornjače boluju od 'zaraznog zevanja', a Karl Halvor Teigen iz Osla pokušao je da otkrije zašto ljudi ponekad uzdišu. Amerikanci koji su pogrešno predvideli da će se smak sveta dogoditi 1954, 1982, 1990, 1992, 1994, 1997, 1999. i 2011. dobili su zajedničku nagradu jer su svojim primerom naučili druge ljude da oprezno izvode zaključke kada koriste matematiku. 

 

 NAJLAKŠI MATERIJAL NA SVETU
    Grupa naučnika stvorila je novi metalični materijal za koji tvrdi da je najlakši na svetu, lakši od stiropora, aerogela pa čak i od ugljeničnih nanocevčica. Materijal je rezultat zajedničkog rada laboratorija HRL (nekadašnjih Hjuzovih istraživačkih laboratorija – Hughes ResearchLaboratories) čiji su vlasnici Boeing i General Motors, kalifornijskog tehnološkog instituta - California Institute of Technology, CalTech i kalifornijskog univerzitata u Irvajnu - University of California, Irvine. Sudeći prema objavljenom saopštenju mala težina materijala je posledica njegove izuzetno male gustine od svega 0,9 miligrama po kubnom centimetru (gustina najlakših aerogela je 1,1 mg/cm3 a ugljeničnih nanocevčica 1,3 mg/cm3). Stiropor je od njega skoro sto puta teži. Strukturu ovog materijala čine šuplje cevčice sa zidovima debelim 100 nanometara, raspoređene u mikrorešetku. 
    Materijal je 99,99% prazan prostor, što će reći vazduh, ali je izuzetno žilav i dobro apsorbuje udarce. Ukoliko se stisne do polovine debljine, posle otpuštanja ponovo se vraća u prvobitni oblik. U članku koji su istraživači objavili u časopisu Sajens (Science Magazine) piše da je materijal napravljen tako što je ultraljubičastim svetlom osvetljavan rezervoar sa smolom da bi se formirala polimerna vlakna koja su potom poređana u rešetkastu strukturu i prekrivena niklom. Smola je zatim rastvorena i tako je dobijena šuplja matrica 
na bazi nikla, istog oblika kao i početna rešetka. Inspiraciju za pravljenje ovog materijala istraživači su dobili posmatrajući arhitektonske strukture kao što su 
most Golden gejt i Ajfelova kula, da bi utvrdili kako su te strukture tako lake, a jake. Tehnologija je razvijena za potrebe američke vojne agencije za napredne istraživačke projekte (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA) da bi se koristila za baterijske elektrode, katalizatorske oslonce, izolaciju i prigušivanje zvuka, vibracija i udara. 

 

 PRVA SVEMIRSKA LUKA
    Britanski milijarder Ričard Branson otvorio je prvi komercijalni kosmodrom, izgrađen u pustinji u Novom Meksiku. Svemirsku luku će koristiti Bransonova kompanija Virgin Galactic za svoje komercijalne letove u svemir. Otvaranju kosmodroma prisustvovao je i drugi čovek u istoriji koji je sleteo na Mesec, američki astronaut Edvin 'Baz” Oldrin.
    Kosmodrom je nazvan 'Spaceport Amerika” i biće matična luka za Bransonovu flotu svemirskih letelica koja se trenutno sastoji od dva mlaznjaka White Knight Two i pet svemirskih letelica SpaceShipTwo. White Knight služi za iznošenje letelice SpaceShipTwo do visine od oko 15 km, nakon čega ona nastavlja samostalan let. Naravno, na kosmodromu se nalaziti i svi potrebni objekti za smeštaj i pripremu budućih svemirskih putnika, kao i kontrolu leta. Komercijalni letovi sa kosmodroma Amerika započeće približno za 12 meseci, čim se okončaju poslednja testiranja svemirskih letelica, a Virgin Galactic dobije dozvolu od američke Savezne uprave za avijaciju (Federal Aviation Administration, FAA). 
    Do sada je oko 430 osoba već rezervisalo mesto u prvim letovima u svemir. Pored toga, američka svemirska agencija NASA je sa kompanijom Virgin Galactic potpisala ugovor za tri istraživačka leta u svemir, vredan 4,5 miliona USD. Što se tiče pojedinačnih putnika u svemir, njih će karte za let koštati 200.000 USD. Već sada je poznato da će let trajati dva i po sata, u okviru koga će putnici provesti i pet minuta u bestežinskom stanju. Među prvim putnicima nalaziće se i Branson i njegovo dvoje dece.Prve ideje o privatnom, bezbednom i finansijski dostupnom letu u svemir nastale su još 1995. godine, a u stvarnost ih je pretočio Bert Rutan, osnivač i predsednik kompanije Scaled Composites, koja je izgradila letelicu SpaceShipOne i mlaznjak White Knight koji je služio kao nosač za vreme leta u svemir. Bert Rutan je, inače, svetsku slavu stekao dizajniranjem letelice Voyager, koja je 1986. godine obletela Zemlju bez spuštanja i dopunjavanja goriva. Veliku, ne samo finansijsku podršku, Rutanu je pružio suosnivač Microsofta Pol Alen, koji je sa dvadeset miliona dolara pomogao projekat SpaceShipOne.
    SpaceShipOne je 2004. godine postao prva privatna letelica koja se otisnula u svemir i premašila visinu od oko 100 kilometara, koja se uobičajeno smatra za ivicu svemira. Napravljen Je od kompozitnih materijala i lakih grafita, a njegove hibridne motore pokreće mešavina tečnog i čvrstog goriva. Do visine od oko 17 kilometara letelicu je nosio mlaznjak White Knight, a nakon kratkotrajnog jedrenja, ona je nastavila let ka 
granici svemira brzinom tri puta većom od brzine zvuka (tri maha). Nakon uspeha letelice SpaceShipOne, pokrenut je projekat SpaceShipTwo u okviru koga je izgrađena istoimena letelica, kao i novi mlaznjak White Knight Two. Obe letelice su skoro dvostruko veće od svojih prethodnika. Kapacitet letelice SpaceShipTwo je osam osoba – dva pilota i šest putnika, a predviđeno je da tokom leta dostigne najvišu visinu od približno 110 kilometara.

 

 PLANETA KOJA KRUŽI OKO DVA SUNCA
    Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je njen svemirski teleskop Kepler otkrio planetu koja kruži oko dva sunca, a nalazi se oko 200 svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Planeta nazvana Kepler-16b je približno veličine Saturna, odnosno 763 puta veća od Zemlje, a za rotaciju oko dve zvezde oko kojih kruži potrebno joj je 229 dana, na rastojanju od približno 104 miliona kilometara. Planeta je u gasovitom stanju, a njena udaljenost od dve zvezde je toliko velika da na njoj najverovatnije nema života, smatraju astronomi. Naučnici iz agencije NASA navode da činjenica da Kepler-16b kruži oko dve zvezde stvara zanimljive svetlosne promene na njenoj površini, posebno u situacijama pomračenja jedne od dve zvezde. Osim toga postojanje dve zvezde verovatno dovodi do snažnih gravitacionih sila, što utiče na oblik planete.

 

 HRANI SE VODOM I SUNCEM
   Hira Ratan Manek - mašinski inženjer star preko 70 godina, iz južne indijske države Kerale NE JEDE VEĆ 13 GODINA. On je do sada nekoliko puta dopustio da ga pregleda nacionalna i međunarodna zajednica lekara. Međunarodni tim sačinjen od 21 lekara u Ahembadabadu (Gujarat, Indija) posmatrao ga je 411 dana tokom 2000. i 2001. godine, 24 sata na dan. Celo to vreme jedino što je unosio u sebe bila je voda - i sunčevi zraci. Endokrinolog dr. Navneet Shah u julu 2001. je zapisao: Svakoga dana meren mu je puls, pritisak krvi, disanje, temperatura, izlučivanje urina, težina itd., a hematološki i biohemijski testovi provođeni su periodično. ECG je meren redovno, provera ultrazvukom, EEG, CT-sken i M.R.I.-sken mozga napravljeni su nakon jedne godine, a tim sastavljen od lekara opšte prakse, fizičara, hirurga, kardiologa, endokrinologa i neurologa redovno ga je i periodično pregledavao od prvog dana posta. Osim što je izgubio 19 kilograma u prva tri meseca i što su mu se smanjili puls i brzina disanja - sa 18 na 10 udisaja u minuti, nije bilo drugih medicinskih abnormalnosti. Nakon uzbuđenja koje je izazvalo otkriće u Ahmadabadu, Hira Ratan Manek je pozvan na Thomas Jefferson University i State University of Penn u Philadelphiji u SAD. Pod nadzorom je postio 109 dana, što je završilo 27. oktobra 2001. 
    Posmatrana je i ispitivana njegova mrežnica, pinealna žlijezda (ili epifiza) i mozak, a snimljeno je i 700 fotografija tih organa. Postoje informacije da neki ljudi nisu jeli čak 20 i više godina. Zbog svega toga i NASA je pozvala Maneka na proučavanje. 130 dana je živeo pod strogim nadzorom dok u julu 2002. godine naučnici NASA-e u izvještaju nisu potvrdili da je Manek zaista to vreme preživeo samo na vodi i suncu. Američka svemirska agencija se nada da bi ta tehnika mogla biti korisna kako bi se na budućim svemirskim letovima rešio problem skladištenja i održavanja hrane. U prevodu - nadaju se da bi se astronauti budućnosti mogli hraniti sunčevom svetlošću.Amerikanci, kao poznati ljubitelji skraćenica, tu su pojavu nazvali HRM-fenomenom, po inicijalima njegovog imena, i pokrenuli HRM-projekt koji se bavi pitanjem kako preživeti samo od energije sunca.

 

 AVIONSKI TROŠKOVI
    Jedna kineska aviokompanija izračunala je da je potrebna litra goriva za ispiranje zahodske školjke na visini od približno devet kilometara pa zato poziva putnike da nuždu obave pre ulaska u avion. Budući da su kineske aviokompanije pod pojačanim pritiskom da smanje troškove goriva, China Southern je počeo isprobavati tu strategiju. 'Energija koja se troši u jednom ispiranju dovoljna je ekonomičnom automobilu da pređe 10 kilometara', rekao je kapetan posade Liu Čijuen, koji redovno leti na liniji Hangčou - Peking. 
    Rekao je i da prema proračunima kompanije kilogram stvari u avionu, kao što su ćebad i jastuci, troši 0,2 kilograma goriva na sat. 'To znači da ćebad i jastuci u avionu 'progutaju' do 60 tona goriva svakoga dana. Ako su na svakom sedištu tri časopisa od 450 grama, biće potrošeno još 60 tona', objasnio je Liu. Nova strategija za smanjenje troškova goriva uštedeće kompaniji 47 miliona juena, oko 3 miliona funti godišnje.
 PRIPREME ZA POHOD NA ASTEROIDE
   Asteroidi su više od stenovitih gromada koje lebde u svemiru. Oni su i gromade koje potencijalno sadrže tone i tone korisnih ruda i minerala. Kompanija nazvana Planetary Resources – planetarni resursi, koja je od osnivanja 2009. godine,  pa sve do sada bila gotovo neprimetna, oglasila se  i objavila planove u kojima navodi da će pomoću svemirskih letelica bez posade početi da kopa po asteroidima. U internetskom video prenosu emitovanom uživo, kompanija je iznela detalje svojih planova da kroz nekoliko godina najpre lansira teleskope pomoću kojih će izabrati potencijalne rudnike minerala koji plutaju po svemiru i pogodni su za daljinsko rudarenje.
    Ovo možda zvuči kao nešto dostižno u dalekoj budućnosti, poput kolonije na Mesecu, ali projekat je već dobio podršku nekoliko investitora visokog profila, među kojima su suosnivač Gugla, Lari Pejdž i njegov dugogodišnji direktor Erik Šmit, kao i filmski režiser Džejms Kameron. Pitate se zašto? Bavljenje rudarstvom u svemiru moglo bi da se pretvori u još jedan izvor platinskih metala (rutenijuma, rodijuma, paladijuma, osmijuma, iridijuma i platine), važnih materijala koji se koriste u računarima, elektronici i automobilima. Ti se metali mogu naći i na Zemlji, ali ova kompanija tvrdi da se u pomenutim svemirskim gromadama mogu naći znatno lakše i u znatno većim koncentracijama nego u zemljinoj kori.
    Kao i bilo šta drugo što uključuje putovanje u svemir i za ovaj poduhvat će biti potrebno da se prevladaju mnoge prepreke pre nego što stvarno započnu iskopavanja na asteroidima. Kao prvo, kompanija će u narednih godinu i po do dve (eventualno krajem 2013) lansirati svoj istraživački satelit (zapravo teleskop) serije Arkid 100 ( Arkyd-100 Series). On će kružiti oko Zemlje i među 9000 poznatih asteroida u blizini naše planete izabrati potencijalne mete za eksploataciju. Posle ove faze, koja će trajati nekoliko godina, Planetari risorsis će započeti konkretna istraživanja pomoću rojeva letelica serije Arkid 300 koje će kružiti oko izabranih asteroida i utvrđivati čega tačno ima u njima, ali zbog prevelikog broja promenljivih ne može da saopšti kada bi ova faza tačno počela. Zatim bi usledili sateliti koji bi vršili iskopavanja.
    Projekat bi pored obezbeđivanja zemaljske populacije 'održivim izvorom plemenitih metala', mogao da pomogne i buduća dublja istraživanja svemira, jer bi lokacije na kojima se vrše iskopavanja mogle da se upotrebe kao stanice za snabdevanje vodom i dopunjavanje gorivom. 'Pristup asteroidu bogatom vodom uveliko bi olakšao istraživanje sunčevog sistema u velikim razmerama', izjavio je Erik Anderson, jedan od osnivača ove kompanije sa sedištem u Belviju u okolini Sijetla. 'Pored toga što bi služila za održavanje života voda bi se mogla razlagati na kiseonik i vodonik koji bi se koristili za disanje i kao raketno gorivo.'
    Anderson je zajedno s Piterom Dijamandisom, drugim suosnivačem, započeo pionirski posao slanja turista milionera u svemir, a njih dvojica sada žele da kopaju po asteroidima jer smatraju da bi se iskopana prirodna bogatsva čija bi godišnja vrednost iznosila više milijardi dolara mogla uspešno iskoristiti da se pojača zemaljska industrija.'Na Zemlji se već oseća smanjivanje raspoloživih resursa, a na ovaj način ćemo nestašicu pretvoriti u obilje', smatra Dijamandis koji je i na čelu fondacije X Prize Foundation. 'To je moguće i veoma je teško, ali su ekonomski dobici i koristi za čovečanstvo ogromni.' Kompanija ocenjuje da bi jedan asteroid od 500 metara mogao sadržati platinske metale u količini jednakoj svim do sada iskopanim količinama na Zemlji. Anderson smatra da bi dobro izabran asteroid od 80 metara sadržao materijal čija je vrednost veća od 100 milijardi dolara. 'Asteroide bismo mogli da koristimo za rast blagostanja u budućnosti', rekao je Anderson, koji je zajedno s Dijamandisom devedestih godina prošlog veka osnovao kompaniju Space Adventures. Ta kompanija je nekolicini milionera organizovala boravak na međunarodnoj svemirskoj stanici do koje su putovali ruskim letelicama serije Sojuz.
    Savetnik Planetari risorsa i bivši Nasin astronaut Tom Džouns, rekao je da komercijalni poduhvati poput ovog mogu da postignu ono što vlade ne mogu: da naprave više jednostavnih i relativno jeftinih svemirskih letelica, prihvatajući rizik da će neke izgubiti, i proizvode ih bržim tempom. Posebno je naglasio potencijalnu korist vađenja vode, jer donošenje jednog litra vode na međunarodnu svemirsku stanicu košta 20.000 dolara. 'Verujem da pored te svemirske stanice, nećemo moći da budemo stalno prisutni u svemiru ukoliko ne smanjimo troškove sistema neophodnih za održavanje života', rekao je Džouns. 'Ti materijali ne samo što će omogućiti da to bude znatno jeftinije, već će donositi i bogatstvo koje će moći da se koristi za dalja istraživanja sunčevog sistema.'
    Anderson je rekao i da su investitori svesni da ova kompanija može da propadne, ali ipak veruju da vredi pokušati. Svemirski teleskopi Arkid 100 doneće i dodatnu korist, poručio je vodeći inženjer kompanije i nekadašnji rukovodilac Nasine misije na Mars, Kris Levicki. Naime, satelitima bi mogle da pristupe i škole, što bi ove nekada retke alatke približilo potpuno novoj publici. Kompanija planira da ostane relativno mala. Trenutno u njoj rade 24 inženjera i mada namerava da zaposli još ljudi, to sigurno neće biti stotine, rekao je Anderson. Kad počnu iskopavanja očekuje se da će to raditi roboti, jer bi ljudi u svemiru samo povećali troškove. 'Možda će za neke ekspedicije biti potrebno prisustvo ljudi, ali nastojaćemo da ih izbegnemo, jer je to bolje s poslovnog stanovišta.' I dok se ova kompanija fokusira na asteroide, jedna druga smatra da rudarstvom treba da se bavimo na Mesecu. Naime, istog dana, u utorak, kompanija Moon Express iz Mauntin Vjua u Kaliforniji, objavila je da je u svoj savetodavni odbor uključila pet vodećih 'lunarnih' naučnika, jer planira da iskopava vredne metale na Mesecu. U toj kompaniji smatraju da su asteroidi godinama pogađali Mesec i na taj način nataložili po njegovoj površni vredne metale koje nose u sebi.
    Njen vodeći naučnik Alan Stern je u objavljenom saopštenju naveo da u uzorcima koje je donela misija Apollo a i u mesečevim meteoritima, postoje značajni tragovi platinskih metala, kao i da su lokalizovali mesta na kojima mogu da isprobaju tehnike iskopavanja. Po njegovom mišljenju, prisustvo vode i platinskih metala na Mesecu debelo prevazilazi argumentaciju da su asteroidi energetski dostupniji. Mun ekspres zato planira da pošalje robote koji će istražiti pogodna mesta za otvaranje rudnika na Mesecu. 
VRTEŠKA DO MARSA
   Ukoliko se ostvare ideje istraživača Mičigenskog instituta za tehnologiju, budući putnici na Mars vreme će provoditi u posebnom krevetu koji će seokretati u horizontalnoj ravni i to pun krug svake dve sekunde.
    Eksperimenti sprovedeni u centrima za obuku kosmonauta, kao što je Zvezdani grad u Rusiji, pokazala su da duga izloženost bestežinskom stanju ostavlja posledice na ljudski organizam. Kosti postaju krte, mišići atrofiraju, a astronauti gube koordinaciju pokreta i osećaj za ravnotežu. Američki naučnici su se uključili u rešavanje ovih problema. Prednost rotacionog kreveta je u tome što stvara centrifugalnu silu, koja u ljudskom organizmu izaziva istovetan osećaj i efekte koje ima Zemljina gravitacija na čoveka.
    Jedna od važnih stavki je da novi uređaj bude kompaktan kako bi zauzimao što manje prostora u budućem svemirskom brodu. Osim toga, testovi na studentima dobrovoljcima daće odgovore na pitanja o optimalnim dimenzijama kreveta i neophodnom vremenu boravka na njemu.

 

 TAJANSTVENI MAGIČNI ČELIK
    Tehnolozi su godinama pokušavali da rekonstruišu način proizvodnje legendarnog čelika iz Damaska. To je, napokon, pošlo za rukom penzionisanom profesoru Univerziteta u Ajovi, Džonu Verhovenu i kovaču saFloride, Alu Pendriju.
    Orijentalni čelik, koji se proizvodio u starom Damasku, veoma je poznat po svojoj lepoti i čvrstoći. Za metal se mislilo da potiče iz drevne Indije, a legenda kaže da oštrica napravljena od njega može bez problema da preseće svilenu maramu u slobodnom padu. Primerci ovih mačeva karakteristične boje i šara na sečivu mogu se nači u mnogim muzejima sveta, ali je tehnologija proizvodnje nestala u magli vekova. 
    Enigma koja je mučila prastare majstore - kako da naprave sečivo dovoljno čvrsto i savršeno elastično u isto vreme, konačno je rešena. Posle mnogo vremena, Verhoven i Pendri su otkrili da tajna leži u određenoj koncentraciji elementa koji se zove vanadijum - on čini tačno 0.003 procenta materijala od koga je pravljen čuveni čelik starog doba.

 

 GENOM BANANE
  Međunarodno udružen je za razvoj banana, sa sedištem u Monpeljeu u Francuskoj, uspeli su da sintetišu genom banana. Posle pirinča, pšenice i kukuruza, došle su na red i banane. Ali, ne one slatke već njihove male, zelene i neukusne rođake poznate kao plantin. One su glavni izvor hrane u nerazvijenom delu sveta pa nije čudno što se tamo uzgaja čak 78 odsto od svetskog prinosa te voćke.
    Kultivisane banane evolucijski su veoma blizu svojim divljim srodnicama. Veoma teško se ukrštaju pa je tim putem gotovo nemoguće povećati njihovu otpornost prema bolestima. Stvaranje genoma će omogućiti izdvajanje specifičnih gena zaduženih za odbranu od bolesti. Najveći neprijatelj svih vrsta banana je parazitska gljivica koja siromašnim uzgajivačima desetkuje prinose svake godine.
    Razvoj otpornosti plantina pomoći će i njihovim slatkim rođakama koje su ekstremno zavisne od skupih i često štetnih hemikalija, a smatra se da će i zemlje u razvoju  imati koristi od napredne tehnologije.

 

 PRAĆKOM DO MARSA
    Ostisnuti se što dalje u vremenu, ali i u prostoru - stalni je izazov za ljudsku vrstu. Naučnici su se oglasili tvrdnjom da je najbolje vreme za prvu misiju na Mars sa ljudskom posadom 2014. godina i to zato jer će položaj planeta u tom razdoblju omogućiti izlaz za nuždu u slučaju nesreće.
    Naime, Zemlja, Mars i Venera biće tako postavljeni da će takozvana gravitaciona praćka astronautima omogućiti odlazak na Mars i siguran povratak kući. Prema proračunima naučnika, izlaz za nuždu biće dostupan samo ako svemirska letelica bude lansirana u roku od pet dana, od 14. januara 2014. godine.
    Orbitralni proračuni pokazuju da do sličnog rasporeda planeta neće doći barem deset godina posle 2014. godine. Ako bi letelica bila lansirana van tog termina, astronauti bi mogli da budu prisiljeni n a pokušaj sletanja na Crvenu planetu, čak i ako bi letelica usput bila oštećena. Najsigurnija putanja išla bi preko Venere i omogućavala bi brz povratak na Zemlju ako sletanje ne uspe, čak i ako zataji glavni raketni motor letelice.
    Podsećamo da je i NASA, takođe, označila 2014. godinu kao moguću godinu poletanja prve ljudske posade na Mars.

 

 KAKO BITI NEVIDLJIV
    Biti nevidljiv, stvar je koja oduvek fascinira čoveka i nema nikoga ko barem jednom nije poželo da postane nevidljiv za druge. Ovu ideju su razradili mnogi pisci, a snimljeno je i mnogo filmova. E, sad, gde tu prestajemašta, a gde počinje moguća stvarnost?
    Naučnici su otkrili način kako da manipulacijom prolaska svetla kroz tkivo, to tkivo bude nekoliko minuta potpuno providno i tako su se primakli korak bliže tajni nevidljivosti. Ova istraživanja obavili su naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu i tvrde da mogu da otvore privremeni 'prozor'  u tkivu, tako da na površini od 2,5 do 5 kubnih centimetara lekari vide pet puta dublje u telo nego do sada. Iako tehniku još nisu isprobali na ljudskoj koži, naučnici veruju da bi se mogla odlično koristiti za potrebe lekarske dijagnoze, jer bi, na primer, pomogla da se odmah odredi kliko e proširio rak kože, kao i u terapiji jer bi se laser mogao mnogo preciznije usmeriti na donje slojeve tkiva. Ubrizgavanjem hemijskih materija naučnici su uspeli postići da koža pacova ili zamorca bude na maloj površini skoro sasvim prozirna dvadeset i više minuta. 
    Svetlo, inače, ne prolazi kroz kožu jer se zrak lomi i postaje difuzan, poput snopa svetla iz baterije u magli. Kao što svaka kapljica vode u magli odbija svetlo, odbijaju ga i mikroskopski sitne čestice tkiva. Naučnici su zbog toga upotrebili glicerol, higroskopski alkohol koji iz tkiva izvlači vodu. Problem je što se još ne zna da li je tehnika potencijalno toksična, a to je i te kako važno pitanje.

 

 LEK PROTIV STAROSTI
   Ljudi oduvek sanjaju o besmrtnosti, ili bar jako dugom ćivotu. A nešto slično se i dogodilo. Naučnici su uspeli da produže životni vek životinja - mikroskopskim crvima odložili su smrt za čak pola životnog veka!
    Naučnici tvrde da su ovi eksperimenti prvi dokaz kako je starost jedna vrsta bolesti koja se može uspešno lečiti i veruju da će lek koristiti u borbi sa bolestima koje na s osvajaju u poznim godinama života. Klinička istraživanja na poremećajima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest mogla bi da iskoriste ovo novo otkriće. Naučnici kažu da je ovo prvi uverljiv dokaz dalek može da produži ljudski vek. Oni tvrde da ovi lekovi deluju protiv starenja jer su 'tretirani crvi aktivni i mladi u doba kada netretirani crvi već pokazuju znakove starenja'. Sićušna stvorenja Caenorhabditis elegans proučavaju se u laboratorijama već decenijama i prva su bića koja imaju dešifrovan genetski kod, a oko 40 odsto njihovih gena može se pronaći i kod ljudi.
    Naučnici su u prostor u kome su čuvali crve dodali koktel od dva sintetička leka, oba antioksidativnog delovanja. Oni oponašaju delovanje prirodnih enzima koji odstranjuju slobodne radikale - visokoreaktivne molekule koji oštećuju ćelije. Posle uzimanja leka, crvi su za neočekivanih 50 0dsto produžili svoj životni vek. Drugi naučnici komentarišu kako je otkriće zanimljivo, ali bi se moralo isprobati i na drugim životinjama. 
    Ideja da antioksidansi utiču na starenje prisutna je već duže vreme. Čini se da postoji dramatičan efekat na crvima, a da li će to imati isti efekat i na drugim organizmima, a pogotovo na čoveka, to tek treba da se utvrdi.    

 

 PREDSMRTNI FILM
      Naučnici kažu da će kroz dvadesetak godina, verovatno odmah nakon smrti neke osobe, biti moguće razgledati slike koje su joj se urezale u pamćenje neposredno pre smrti. Morbidno ili ne, procenite sami, ali ovo je tek samo jedna u nizu sličnih tvrdnji sadržanih u referatu o promenama koje donosi budućnost, a u referatu se takođe kaže, da će uznapredovala neurohemijska tehnologija omogućiti bolji pristup sećanju živih, a možda i pamćenju nedavno preminulih!
    U kojoj meri je realno očekivati da se ovako nešto desi? Mišljenja su, naravno, podeljena. Neki naučnici izjavljuju kako su takva predviđanja 'preterana' jer još ne znamo ni kako ući u pamćenje žive, a kamoli mrtve osobe, dok pripadnici kriminalističke policije smatraju to sasvim realnom mogućnošću i napominju da pre tri decenije niko ne bi poverovao da je moguće identifikovati osobu prema komadiću kose nađenom na podu.
    Ovaj naučni referat naglašava kako će revolucija u kompjuterskoj tehnologiji i genetici uticati na struktruru društva i dovesti do promena u svemu, od zdravstvene zaštite do kupovine u megamarketima. Temelj društva više neće biti tradicionalna porodica, već 'hedonističke, sebične i egoistične psihologije', što će se duboko odraziti na ponašanje čoveka.

 

 VULKANI SAMO STATIRAJU
    Stigla je još jedna potvrda teorije da su staklenički gasovi koje emituje čovek u današnje vreme znatno zagrejali zemlju. Naučnici sa Univerziteta u Teksasu ispitivali su pomoću novog kompjuterskog modela promena temperature u poslednjih hiljadu godina i njihove moguće uzroke. Pri tom su utvrdili da su sve do 1860. godine na klimu uticali pre svega Sunčevi zraci i erupcije vulkana.
   Dok su zraci zagrevali Zemljinu kuglu, vulkani su se brinuli za rashlađivanje. Pepeo i prašina koju su vulkani izbacivali prilikom erupcije deluju, naime, poput sunčanih naočara koje dozvoljavaju da u Zemljinu atmosferu stigne manje Sunčevih zraka. Priroda se, dakle, za sve pobrinula na maksimalno efikasan način. Ali, onda se drastično umešao čovek.
    Posle 1850. godine industrijska revolucija je, naime, promenila klimu naglim povećanjem količine gasova staklenika. Geofizički faktori određuju porast temperature od još samo 25 odsto. Čovek mora da se opameti jer ...

 

 ČOVEK KOJI NE PREPOZNAJE LICA
   Postoje čudni ljudi, a jedan od njih je svakako Linkoln Holms. On poseduje savršeni vid, ali nije u stanju da prepozna - sopstveno lice. Pre 40 godina on je doživeo saobraćajnu nesreću, posle koje mu je deo mozga ostao trajno.Rezultat toga je da on više ne može da raspoznaje ljudska lica, kako svoje tako i tuđe. On je u potpunosti, 'slep za lica'.
    Ako se ovom gospodinu pokaže serija fotografija na kojima su prikazani predmeti, sve će ih precizno prepoznati. U isto vreme, za njega je sasvim nemoguće da prepozna sliku nekog poznatog glumca, glumice, sportiste, političara... Čak i ako gleda svoju fotografiju, neko mora da mu kaže o čijem liku je reč.
    Linkolnov slučaj je utoliko zanimljiv jer potvrđuje mišljenje da je za funkciju raspoznavanja lica odgovoran sasvim određeni deo mozga. To područje, stimulisano je prilikom svakog pogleda na neko lice, međutim, ne igra nikakvu ulogu u prepoznavanju drugih objekata. Ali, pitaćete se, zašto bi postojalo posebno područje sa toliko specifičnom, gotovo ekskluzivnom funkicjom. Mozak, očigledno je, voli da bude obavijen mnogim tajnama, koje čovek tek treba da otkriva.

 

 BAKTERIJA ZA SVEMIR
   Najrobusnije živo biće na našoj planeti zove se Deinococcus radiodurans. Ta bakterija može mesecima da izdrži bez hrane i bez kiseonika, podnositemperaturu od +100 do -100 stepeni Celzijusa i kadra je da izdrži 3.000 puta jače radioaktivno zračenje nego što to može čovek. Ona bi mogla da preživi bilo gde u svemiru, čak i u nekom nuklearnom reaktoru. Institutu za istraživanje genoma pošlo je za rukom da u potpunosti dešifruju naslednu građu bakterije, pri čemu ističu njenu imunost prema radiaktivnosti - od svakog gena postoji veći broj kopija, zahvaljujući čemu može u toku od deset časova da bude reparirano više od stotinu hromozomskih oštećenja.
    Dalja istraživanja su pokazala da se mikrobima genetski može lako manipulisati, a zatim ih iskoristiti za proizvodnju životnih namirnica i lekova, kao i za recikliranje otpada - idealno za ekspedicije kroz svemir i za osnivanje kolonija u svemiru.
'VILE' NA NEBU
    Čovek vekovima posmatra spektakl koji munje priređuju na nebu. Ono čega nije svestan jeste da isto tako zadivljujući efekti postoje i sa one strane oblaka.
    Tek u našem veku piloti aviona primetili su čudna svetla koja se tokom oluja pojavljuju iznad oblaka. Specijalne kamere na avionima i svemirskim brodovima omogućile su u poslednje vreme da se ona i zabeleže. Naučnici su ih nazvali 'vile'. Iako niko nije siguran šta predstavljaju ti iznenadni proboji crvenog svetla, naučnici sada znaju da ona poseduju ogromne količine energije i veruju da ta energija izaziva zanimljive hemijske reakcije. U delu atmosfere u kojem se 'vile' pojavljuju nema mnogo energije, tako da snažna energija 'vila' - elektromagnetska, infracrvena, i ko zna kakva još - može da prouzrokuje zbilja zanimljive stvari.
    'Vile' vrlo kratko traju, tri do deset milisekundi, i vrlo su nepredvidive, tako da ih je teško proučavati. Neke oluje su ih pune, dok se u drugima uopšte ne pojavljuju. Većina ljudi vidi ih kao crveno svetlo, mada naučnici kažu da su videli i belo svetlo, sjajno kao aurora borealis.

 

 DEVIČANSTVO I GENETSKI POŽELJNO
    Pre 150 godina odgajivači konja pokušali su da ukrste konja i zebru. Eksperimenti nisu uspeli i uskoro su zaboravljeni. Ali kroz nekoliko godina, kada su 'eksperimentalne' kobile oždrebile normalnu ždrebad od normalnih konja, kasnije su počele da donose na svet od istih normalnih pastuva -prugastu ždrebad! Ova neverovatna pojava izgleda da je odavno poznata odgajivačima pasa. Ako se bar jednom rasna kuja poveže sa običnim psom, ona više nikada neće doneti na svet rasne štence, pa makar im otac bio svetski šampion po čistoti i vrednosti svoje rase! Ova pojava dobila je u biologiji naziv telegonija i, što je najčudnije, manifestuje se i kod ljudi i to još u izrazitijoj formi! Devojka koja je izgubila devičanstvo nasvom životnom putu, udaje se i rađa 'srećnom' ocu dete koje sa njim nema nikakve veze!
    Pokazalo se da ma koji seksualni kontakt žene i muškarca veoma primetno menja njihovo genetsko nasleđe. Pitanje je, da li se baš zbog ovoga u svim vremenima i kod svih naroda veoma visoko ocenjevala i poštovala devojačka čast i vernost supružnika. Glavna lekcija telegonije za ljude sastoji se u tome da predbračne seksualne veze žene kvare njen hromozomni lanac i smanjuju šansu da rodi dete genetski srodno mužu. Zbog ovoga je devičanstvo ne samo moralna kategorija, nego i genetska!
    Primer za ovo je sledeći. Govorilo se da su posle otvaranja Instituta Patrisa Lumumbe u Moskvi, bile učestale seksualne veze studentkinja sa crncima. One nisu imale nikakve posledice i devojke su ih brzo zaboravljale. Po završetku višeg obrazovanja devojke su raspoređivane na rad u najudaljenije krajeve Rusije i tamo se udavale za bele muškarce i rađale im - crnce.  To je telegonija, po čijim zakonitostima buduća deca neke žene nasleđuju ne samo spoljne osobine, već i unutrašnje karakteristike bivših ljubavnika.

 

 TRAGANJE ZA KRALJICOM OD SABE
    Pre tri hiljade godina, prema biblijskoj legendi, kraljica od Sabe posetila je Solomona, donoseći mu skupocene darove - slonovaču, zlato i druge dragocenosti. Mi sada znamo njeno pravo ime - Bilikisi Sungbo. A znamo i to da je bila bogata i moćna. Ali danas nema nikakvih tragova od njene slavne palate, ili su bar arheolozi tako mislili.
    Posle trideset godina proučavanja i pet godina presecanja putanja kroz guste tropkse šume na jugu Nigerije, doktror Patrik Darling sa Bomemotovog univerziteta smatra da je možda pronašao lokaciju na kojoj se nalazio njen grad. On je otkrio jedan 'izgubljeni' zid od blata visok 21 metar i dug 160 kilometara. To je jedan od najvećih graditeljskih spomenika crne Afrike. Kraljica se prema predanju zvala Sungbo, a njen grob je odmah iza zemljanog bedema i još uvek je poštovan kao grob kraljice od Sabe.
    Većina eksperata smatra da je Sungbo bila iz Jemena ili sa etiopske visoravni. Preliminarni testovi ukazuju da naselje datira tek iz otprilike 800. godina nove ere, a sve ovo oko slavne kraljice zaslužuje pažljivije proučavanje.

 

 NOVA VRSTA CRNE RUPE
    Naučnici su najzad pronašli srednje veliku crnu rupu i tako popunili prostor između onih relativno malih i onih gigantskih. To bi moglo da pomogne u razumevanju nastanka do sada registrovanih crnih rupa, kao teško shvatljivog kosmičkog fenomena.
    NASA je izvestila da je detektovala crnu rupu u susednoj M-82 galaksiji. Do sada pronađene crne rupe oduvek su se smeštale u dve kategorije: ukupne mase Sunca i druga u kojoj se nalaze rupe čija je masa veća od milijardu masa. Novootkrivena crna rupa, međutim, ne spada ni u jednu od njih. Astronomi kažu da se nešto divlje događa unutar galaksije M-82, misleći pri tom na toplotu i gravitaciju potrebnu za slanje tolike količine X-zraka.
    Prema dosad poznatim zakonima fizike, samo nešto poput eksplodirajuće zvezde ili materije koju guta crna rupa može da stvara takav radijacijski vrisak. Posmatranjem ovog objekta, uočilo se da postaje sve sjajniji, no sad se približava supernovi pa astronomi zaključuju da je najverovatnije reč o crnoj rupi. Tačna veličina nije sasvim poznata, ali pretpostavlja se da odogovara masi Sunca umnoženoj oko 500 puta.
    Zahvaljujući ovom otkriću naučnici se nadaju da će uspeti da pronađu odgovor na pitanje kako nastaju takvi objekti. Neki pretpostavljaju da je ovaj nastao spajanjem bezbroj malih crnih rupa, a odgovor na ovo pitanje pomogao bi u odgonetanju nastanka gigantskih crnih rupa.

 

 OTKRIVEN NOVI UKUS
    Iako teško opisiv, Umami ima definitivno merljiv izvor. U svakom slučaju, svet ljubitelja dobrog zalogaja uzbuđen je pojavom novog umami ukusa, koji daje skoro neopisivu slast starim sirevima i zbog koga se topimo gutajući razna ukusna jela.
    Još su 1908. godine japanski istraživači na Carskom univerzitetu u Tokiju uočili tragove slasti u L-glutamatu, aminokiselini koja se nalazi najčešće u hrani bogatoj belančevinama kao što su meso, mleko, pečurke i morski plodovi, a zove se monosodium glutamat. Ipak, za dobijanje čarobnog ukusa glutamat se mora naći u slobodnom obliku, nikako ne u društvu drugih aminokiselina. U laboratoriji se može izmeriti tačna količina ukusa, recimo, danski plavi sir bogatiji je umamijem nego hot dog, pečurke ga imaju više od luka. Vreme, sušenje i fermentacija pogoduju pojavi i razvoju umamija. Ukus je toliko uljučen u kolinarsko iskustvo da će dodavanjem monosodium glutamata, soli i žutog pigmenta u prokuvanu vodu ljudi misliti da jedu pravu pileću supu.
    Vrhunski majstori kuhinje oduvek su naslućivali njegovo postojanje, a otkrivanjem telesnog receptora za umami sad imaju neučnu potvrdu. Čini se da će svi šefovi kuhinje koji imalo drže do svoje reputacije morati da promene nešto u pristupu pripremanja jela, a čak i neki vinski eksperti procenjuju da umami otvara nove horizonte u proizvodnji vina.

 

 ŠTETNE MINĐUŠE
   Nošenje mindjuša, tvrde pojedini stručnjaci, uopšte nije tako bezazleno kako se obično misli. Istraživanja su, naime, pokazala da ono može da izazove poremećaj vida, brzo zamaranje, gubitak daha, pa čak i neke hronične teškoće.
    Da bi ovo objasnio, češki akupunkturolog Rihard Ulmauf podseća da je ušna školjka jedna od najbitnijih celina i njenim draženjem može da se utiče na razne telesne organe. Ovaj stručnjak dodaje kako nošenje mindjuša predstavlja svojevrsnu traumu koja može da prouzrokuje razne zdravstvene teškoće, uključujući i hronične. Organizmu, pri tom, više mogu da naškode minđuše koje pritiskaju veću površinu ušne školjke i draže zone za sluh, ravnotežu, usnu duplju i zube.
    Nije bezopasno ni stavljanje naušnica u krajeve ušne školjke, poštose na rubu nalaze tačke za kičmu i organe za kretanje. isto tako treba biti oprezan i sa nošenjem prstenova na ruci, što se objašnjava funkcijom nervnih završetaka i tačkama ne prstima koje su povezane sa unutrašnjim delovima tela. Ako se, recimo, venčani prsten uopšte ne skida, to može uzrokovati bolesti polnih organa i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Stalno nošenje prstena na kažiprstu može izazvati osteohondrozu, a na srednjem prstu hipertoniju i arteriosklerozu.
    Savet je jednostavan: izbegavajte da opterećujete vaše uši i prste i naviknite se da prstenje obavezno skidate pre spavanja.

 

 KAKO TV DELUJE NA NEROĐENU DECU?
    Profesor Peter Heper pokušao je da objasni fatalnu zavisnost od sapunskih opera kod fetusa. On je pokušao da odgovori na pitanje da li muzička tema karakteristična za TV sapunice može da deluje kao svojevrsna droga i da stvori specifične zavisnike, odnosno da li preteranouživanje trudnice u takvim serijama može takvu zavisnost da prenese i na još nerođenu decu? Drugim rečima, kakav je mogući uticaj svakojakih Kasandri, Samanti, Esmeraldi, rosalindi i sličnih TV likova na buduće generacije?
    Profesor Heper je za prve simptrome zavisnosti čuo od majki koje su mu pričale da njihovo novorođenče sa izuzetnom pažnjom gleda baš njihovu omiljenu TV sapunicu. On je i sam utvrdio da neke od tih beba na početku prikazivanja emisije usvajaju ono što psiholozi kod novorođenčeta nazivaju - stanje mirne budnosti.
    Odavno postoje dokazi da fetus registruje zvučne signale i memoriše ih. Poznato je, takođe, da ukoliko trudnica psihoprofilaktičke vežbe uoči porođaja radi uz muziku, ta ista melodija kasnije lako umiruje dete. Ipak, postavlja se pitanje može li se takva navika na muziku steći u normalnim i svakodnevnim okolnostima. Profesor Heper objašnjava da mnoge trudnice priznaju da na njih poput droge deluju sapunske opere koje, kao što znamo uvek počinju karakterističnom muzičkom špicom. Naučnik je zato pronašao buduće majke koje su priznale da su svakodnevno gledale neku od serija što ih je, po sopstvenom priznanju, veoma opuštalo. zatim su bebe tih majki u toku prvih dana života pažljivo posmatrane i upoređeno je njihovo ponašanje s ponašanjem beba majki koje nisu robovale sentimentalnim pričama iz TV sapunica. Upoređeno je ponašanje tih beba u prisustvu 'omiljene' muzičke teme, a rezultati su vrlo uverljivi.
    Sve bebe iz 'sapunica-grupe' prestale bi da plaču čim čuju špicu omiljene serije, dok je polovina novorođenčadi iz 'nedrogirane' grupe ostajala potpuno0 indiferentna na muziku. Dr Heper zaključuje da bi s pravom trebalo očekivati i da drugi muzički signali, ponovljeni istom učestalošću, daju iste rezultate. Time se, međutim, ne iscrpljuje dejstvo TV sapunica na buduće naraštaje. Istraživanja su, naime, pokazala da fetus oseća i raspoloženje majke (recimo, prema određenim likovima u seriji), a njihovo učestalo ponavljanje potencirano scenarijima serija stresno utiče na nerođenu decu. Uopšte nije beznačajno sa kojim se likovima buduća majka identifikuje, jer svakodnevno praćenje serija oblikuje i prve modele percipiranja realnosti još nerođene dece.
    Sada dobro razmislite da li ćete večeras gledati neku od latinoameričkih sapunica, ili ćete se za promenu i dobrobit vašeg deteta prepustiti okrepljujućim zvucima muzike Mocarta, Vivaldija i drugih majstora muzike.    

 

 OPASNE PELENE
    Naučnici veruju da su jednokratne pelene povezane sa muškom neplodnošću i sa rakom testisa. Istraživanje sprovedeno u Nemačkoj, naime, sugeriše da bi jednokratne pelene mogle da imaju izuzetno štetan uticaj na razvoj reproduktivnog sistema kod muške dece.
    Naučnici sa Univerziteta u Kielu otkrili su da plastični omot pelena povećava temperaturu skrotuma za jedan stepen. Visoka temperatura testisa, poznato je, smanjuje količinu spermatozoida kod odraslih muškaraca. Međutim, nemački naučnici veruju da bi njihovo otkriće moglo da objasni povećanje muške neplodnosti i smanjenje količine sperme kod muškaraca u poslednjih 25 godina. Prosečna količina sperme kod Evropljana je, naime, pala za 25 odsto tokom poslednjih četvrt veka. istovremeno, oko 27.000 britanskih parova godišnje leči se od neplodnosti.
    Naučnici ovome dodaju da temperatura mošnji kod dečaka koji nose jednokratne pelene može da bude dodatno povećana kada deta ima groznicu i povišenu temperaturu. Takođe dodaje da plastične pelene mofu da imaju negativne dugoročne posledice na sazrevanje testisa, spermatogenezu i, sledom tofa, mogu da olakšaju razvitak raka testisa.

 

 ŽIVETI BEZ SUNCA
    Govori se kako 'nadzire život na Zemlji', 'gospodari našom planetom', 'donosi i održava život'. Čak se i narodne legende i naučna saznanja mnogo ne razlikuju po pitanju uvažavanja značaja koji Sunce ima po život na našojplaneti. No, naučnici sa Univerziteta Sinsinati,sada tvrde kako se može živeti i bez sunčevih zraka. Oni su nekoliko godina ispitivali podzemnu pećinu u Dobrudži, u Rumuniji, koja postoji najmanje pet milijardi godina. Tokom tog silnog vremena nikad je nije obasjao ni jedan zračak sunčeve svetlosti. Zato je nastao poseban ekološki sistem koji se održavao zahvaljujući podzemnim vodama sa visokim sadržajem sumpora. Otkriveno je više od 30 jedinstvenih vrsta životinja - vodenih škorpija, pijavica, slepih paukova...
    Hrana neophodna za održavanje života u sredini bez ikakvog dodira sa suncem nastaje pod uticajem energije koja se oslobođa prilikom oksidacije sumpor-vodonika. Rezultati istraživanja potpuno su opovrgli tvrdnje po kojima se život na našoj planeti nikad ne bi pojavio bez Sunca i njegove svetlosti.

 

 BRODSKI DNEVNICI
    Drevni mornari, koji su pre više vekova otkrivali nove kontinente, nisu ni sanjali da će njihovi detaljni opisi putovanja pomoći današnjim naučnicima da proniknu u tajne skrivene duboko u utrobi naše planete. Naučnici širom Evrope počeli su da izučavaju dnevnike starih moreplovaca, na osnovu kojih će pokušati da prate kretanje čvrstog, gvozdenog jezgra Zemlje.
    Poznato je da pritisak u centru naše planete iznosi preko tri hiljade atmosfera, dok je temperatura šest hiljada stepeni Celzijusa. Još je 1600. godine Vilijam Gilbert otkrio da se kazaljke kompasa uvek usmeravaju u pravcu sever-jug, zato što je Zemlja namagnetisana. Pravi polovi se nalaze na mestima kroz koja prolazi zamišljena osa rotacije planete. Magnetni polovi se ne poklapaju sa njima već su pomereni za određeno uglovno rastojanje (takozvana deklinacija), u zavisnosti od prirodnog magnetnog polja Zemlje. Ono se pak toliko menja da naučnici smatraju da je u poslednjih 20 miliona godina bilo šesdeset promena polariteta Zemljinih magnetnih polova. Pošto su milioni godina veoma dug period, istraživači su se skoncentrisali na pisane podatke koji obuhvataju poslednjih 400 godina, ne bi li uočili neki ritam u promeni Zemljinog magnetizma, što bi im olakšalo vremensko predviđanje sledećih izmena polova.
    Tako su brodski dnevnici, od kojih su neki stari više od četiri veka, dobili veoma važnu ulogu u predviđanjima vezanim za Zemljine magnetne aktivnosti. Inače, jezgro naše planete sačinjeno je od gvožđa i nikla i smatra se da je u čvrstom stanju. Kružno kretanje rastopljene magme oko nega stvara dipol (magnetni severni i južni pol Zemlje) velike snage sa magnetnim strujnicama koje obavijaju celu planetu. Naučnici smatraju da je upravo taj 'kišobran' protiv štetnog Sunčevog zračenja omogućio razvoj živog sveta na Zemlji.    

 

 KOLIKO SMO TEŠKI NA DRUGIM PLANETAMA
    Koliko smo, u stvari, teški? Zavisi od toga na kojem se nebeskom telu popnemo na vagu. Čovek koji na Zemlji teži 80 kilograma, na Plutonu bidostigao težinu od svega 5,4 kilograma, dok bi na Suncu ona iznosilačak 2 tone i 232 kilograma. A, kako bi to izgledalo na ostalim nebeskim telima iz našeg bližeg i daljeg okruženja? Evo odgovarajućeg pregleda težina za osobe koje su na našoj planeti teške 80 kilograma:
 Na Mesecu: 13, 224 kg
 Na Merkuru i Marsu: 30, 4 kg
 Na Veneri: 72, 24 kg
 Na Neptunu: 90 kg
 Na Saturnu: 92,8 kg
 Na Uranu: 93,6 kg
 Na Jupiteru: 211 kg   

 

 KRAJ POKVARENIM ZUBIMA
    Zubi čoveka u bliskoj budućnosti mogli bi se razvijati uz korišćenje genetske terapije. Do sada je, naime, pronađeno 25 različitih gena koji aktivno učestvuju u procesu rasta zuba. Namera je da se podstakne rast novih zuba tamo gde nedostaju ili da se izleči bolestan zub.
    Naučnici veruju da će se tehnologija sintetičkih zuba razviti u vrlo bliskoj budućnosti i započeti primenjivati u zubnoj hirurgiji. Prvi korak u spoznaju razvoja 'laboratorijskih' zuba podstaknut je uzgojem eksperimentalnih mišijih zuba, mada će terapija kod čoveka biti mnogo zahtevnija.
    Američki naučnici sada su zaokupljeni proučavanjem genetskog poremećaja koji rezultuje razvojem većeg broja zuba kod čoveka. iscrpan istraživački posao čeka na naučnike, a stara dobra preporuka o očuvanju zuba redovnim pranjem i održavanjem ostaje i dalje aktuelna.
 
 TAMO GDE NAUKA NE POMAŽE - MOĆNI DŽUDŽU
     U Africi i na početku trećeg milenijuma magija i vračevi mogu da izazovu državnu krizu. Tako vračevi u Gvineji Bisao tvrde da zemlji ide loše zbog začaranih čamaca koje su na više mesta u Bisau zakopali Pepeli, prvi stanovnici te zapadnoafričke zemlje. Delegacija vračeva traži sastanak sašefom države da bi mu objasnila situaciju a jedan od vračeva izjavio je da će čim čamci budu pronađeni i odneti, u zemlji ponovo cvetati mir i prosperitet.
    Vračevi imaju veliki uticaj i u sportu. Na Afričkom kupu nacija u Maliju, uoči polufinalne utakmice između Kameruna i Malija policija je izvela s terena trenera golmana Kameruna Tomasa Nkonea s lisicama na rukama zato što je 'bacao čini na teren'. Afrička fudbalska organizacija još ranije je objavila da se 'vračevima uskraćuje pravo na tehničku akreditaciju pri državnoj reprezentaciji'. Međutim, biće teško sprovesti ovu odluku zbog tradicije u mnogim afričkim zemljama da za svaku akciju treba umilostiviti duhove a to najbolje rade vračevi, razni sangome, njange, džudžui i drugi. Na fudbalski stadionima, na primer, u Južnoj Africi, često se iza protivničkog gola mogu videti vračevi - marbuti, kako odeveni u perje mašu životinjskim lobanjama i 'rade' u interesu ekipe koja ih je angažovala. Mnoge fudbalske reprezentacije afričkih zemalja pred važne mečeve imaju spiritualno - okultne konsultacije. Još se pamti kako je u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine, Nigerija zvanično zabranila Keniji da na njenoj klupi sedi jedan moćan džudžu. U africi se verovalo da je on zaslužan za devetomesečnu nepobedivost Kenije u pretkvalifikacijama. Kenija je bez džudžua na klupi izgubila taj meč sa tri prema nula. 
    U toku četvrtfinalne utakmice Nigerije i Senegala na Afričkom kupu nacija, jedan funkcioner Nigerije utrčao je na teren i sklonio 'nešto crno' što je sletelo na travu. Nastala je opšta gužva, utakmica je završena pre regularnog kraja i registrovana je u korist Nigerije. Navedeni fudbalski funkcioner slavljen je u Nigeriji kao heroj.

 

 KO JE PRONAŠAO KEČAP
    Istraživači kažu da je prvi kečap pripremljen u Kini pre oko 350 godina. Zvali su ga Ketsiap, a u stvari je bio pikantan sos od dve vrste ribe i to - bezparadajza. Ubrzo je postao omiljen i rasprostranjen po Maleziji, a odatle je sigao do singapurskih pijaca, gde je početkom 18. veka bio prodavan engleskim trgovcima koji su ga donosili u Britaniju. Tamo su kuvari, pošto nisu mogli da pronađu razne istočnjačke sastojke, dali svoj doprinos i dodavali - pečurke. To što su dobili nazvali su kečap. Tokom nekoliko sledećih godina mnogo šta je dodavano umesto pečurki: orasi, školjke, limun, šljive, sardine... i najzad - paradajz, a to je bilo ono pravo.

 

 ŠTETAN OSEĆAJ DUŽNOSTI
    U školi su nas savetovali da budemo uporni u svom naumu, da jasno definišemo svoje ciljeve i disciplinovano, uz punu kontrolu emocija, da idemo ka njihovom ispunjenju, da budemo energični i probitačni u pravcu koji sebizadamo. Danas vaspitanje sve više počiva na tome. Ali, osim verovatnih prednosti, ovakvo takmičarsko ponašanje očigledno ima i svojih opakih strana. Na to ukazuju i najnovija istraživanja.
    Jaka disciplina, takmičarski duh i potreba za potpunom kontrolom osećanja, neminovno slabe imunološki sistem. To je, ispitujući kadete sa čuvenog Vest Pointa - vrlo stroge američke vojne akademije, otkrio dr Stanislav Kejsl sa univerziteta Jel. Isto se događa i osobama sa preteranim osećajem dužnosti i onima koji puno zahtevaju od sebe na poslu, u porodici i uopšte. U tom slučaju imunitet slabi za, prosečno, čak 30 odsto!
    Međutim, osim imuniteta, na udaru je i mozak. Snažni i važni osećaji se urezuju u memoriju, koja može da izazove krupne psihološke promene. Eksperimenti na miševima dokazali su da snažni osećaji i stres menjaju građu nervne ćelije! Emocije su energija koja se ne sme potiskivati. Jako lupanje srca, znojenje, vrtoglavica i drhtavica reakcije su mozgu na uzbuđenost, bes ili na neku drugu emociju. Prema tome, budite malo opušteniji, ležerniji i neozbiljniji.

 

 LIKOVITI ŠEFOVI
    Prilikom smejanja arterijski pritisak se smanjuje, krv dobija kiseonik, mišići se opuštaju i povećava se nivo energije i produktivnosti. Tako objašnjavajunaučnici. Istraživanje sprovedeno u Kanadi pokazalo je da šefovi koji često koriste humor na radnom mestu dobijaju najviše od svojih saradnika. Osim što postižu bolje poslovne rezultate, u pozitivnom okruženju ljudi su i mnogo zdraviji.
    Više društvenih kontakata garantuje i bolji imunološki sistem. Potištenost, zabrinutost, stres, premor i neprijateljstvo, pokazatelji su lošeg imunološkog sistema. U tom slučaju samo je jedan korak do bolesti - upozoravaju naučnici. Jer, bakterije i virusi u ljudskom organizmu pritajeno čekaju da se aktiviraju. Najbolji podsticaj su im negativno raspoloženje, teskoba i duševni bol.
    Pozitivna osećanja pak pomažu bržem ozdravljenju. Naučnici u Kanadi su, tako, ustanovili kako su se pacijenti koji su nakon operacije srca naučili autogeni trening i koji su verovali u ozdravljenje - brže i oporavljali.

 

 NJUTNOVA JABUKA JOŠ POSTOJI
    Slavno jabukovo drvo pod kojim je Isak Njutn dokučio univerzalnu teoriju gravitacije krajem 17. veka, još postoji na starom imanju čuvenog fizičara.Legenda kaže da je pod tim drvetom Njutnu 'sinula ideja' da sila Zemljine teže privlači sve što se na njoj nalazi, pošto je, dok se odmarao, video jabuku kako pada.
    Nije uobičajeno da drvo jabuke živi duže od 150 godine, ali britanski fizičar Ričard Kising ubeđen je da je Njutnovo drvo, nakon što je oboreno u jednoj oluji 1820. godine, uspelo da ponovo pusti korenje i da se regeneriše. Naučnik tvrdi da je uspeo da rekonstruiše istoriju čuvene jabuke zahvaljujući dokumentaciji i, naročito, jednom crtežu starom 180 godina. Drvo je, inače, zasađeno na imanju Vultrop u Linkolnširu. na istoku Engleske. Njutn je nakon otkrića gravitacije proširio teoriju na Mesec, potom na Sunce i planete, uviđajući da isti princip važi za sva nebeska tela. 

 

 ZIDOVI SA OČIMA
   Realnost se danas ozbiljno suočava sa naučnom fantastikom, kao onomn iz filma Robokap. Scena gde mehanički i elektronski policajac Marfi koristi specijalni toplotni senzor da bi lišio slobode pokvarenog gradonačelnika višenije maštarija. Spacijalna baterijska lampa, koju su konstruisali naučnici Džordžija Tek Instituta, može da detektuje osobu kroz vrata ili zid debeo 20 centimetara.
    Sistem koristi radarski zrak i specijalan signal da bi detektovao disanje i kretanje živog bića na udaljenosti do 3 metra iza zida. Ovi naučnici kažu da će oba radarska baterija ubrzo postati standardni deo opreme svakog policajca. Ne samo da će omogućiti predstavnicima reda da bezbedno otkriju kriminalce već je mogu koristiti i obični ljudi kao sredstvo zaštite od upada uljeza. 
    Ideja o stvaranju ovakve sprave počela je da se realizuje još 1998. godine. Prvi prototipovi bili su sastavljeni iz tri dela, izuzetno bični i glomazni da bi ih koristile specijalne policijske jedinice. Šest meseci je bilo dovoljno da radarska baterija bude modifikovana i testirana.

 

 SVEMIRSKE JEDRILICE
   Nova vrsta svemirskih brodova, koji će jedriti na Sunčevom vetru, mogla bi postati najbrža stvar koju je čovek ikad napravio. Te kosmičke jedrilice oimogućiče istraživanja izvan Sunčevog sistema, pa čak i let do drugih zvezda.
    Svemirski brod stvara 60 kilometara široko magnetno polje iza sebe. Potom crpi jonizovani gas, poznat kao plazma, u taj magnetni mehur. Učešće plazme s nabijenim česticama koje nosi Sunčev vetar goni svemirski brod napred. Taj magnetni mehur deluje kao jedro, zarobljavajući Sunčev vetar. Naučnici računaju da bi se njime mogla postići brzina od 280.000 kilometara na čas, što je čak deset puta brže od sadašnjih raketoplana. NASA je dala profesoru Robertu Vingliju i njegovom osoblju s Vašingtonskog univerziteta 500.000 dolara da razviju 'mali magnetouglasti sistem plazminog pogona'.
    Sunčev vetar čine nabijene čestice koje putuju brzinom od 1.800.000 km/čas. Električni navoj ili elektromagnet veličine tegle pekmeza stvoriće magnetno polje hiljadu puta jače od Zemljinog, koje bi sadržavalo mehur plazme obima 30-60 kilometara. Plazma uštrcana u to polje učestvovala bi sa česticama Sunčevog vetra kako bi gonila svemirski brod napred. Prethodne ideje za uprezanje Sunčevog vetra uključivale su velika preklopiva jedra, čija je mana to što su prilično teška. Novi sistem svemirskih jedrilica mogao bida goni vozilo tri meseca, trošeći pri tom samo tri kilograma helijumovog goriva. Iako bi snaga koja bi pokretala svemirski brod bila mala, ona bi neprestano delovala na vozilo, ubrzavajući ga do krajnjih konačnih brzina.

 

 BOJA KOSE OTKRIVA LIČNOST
    Istraživanje koje su sproveli članovi tima sa univerziteta Laton u Engleskoj pokazalo je da ličnost žene može da se odgonetne i prema boji njene kose. 
    Za brinete se u ovoj studiji, recimo, kaže da su trezvene i da rado drugimaugađaju. Riđokose su pak neobuzdane i nepredvidive, a plavuše slobodoumne i buntovne. Žene koje svoju prirodnu boju kose farbaju u plavo više se zabavljaju u životu.
    Psiholozi koji su sproveli istraživanje kažu da su crvenokose bile daleko ispred drugih po svojoj buntovnoj prirodi. Njih nije nimalo briga šta će drugi ljudi da kažu. Dok su smeđokose najintrovertnije, plavuše su najekstrovertnije, sklone su nekonvencionalnom ponašanju i često su u centru pažnje. Brinete o sebi kažu da su odgovorne i da se povinuju društvenim normama. 
    Studija je posebno obuhvatila uticaj farbanja u plavo gde se kaže je za žene koje se farbaju u plavo to gest pobune i da one odmah posle toga počinju da vode opušteniji i zabavniji život.

 

 MAGNETNO POLJE I ZABORAVNOST
    Evo rezultata još jednog britanskog istraživanja, koje je pokazalo damagnetno polje koje se stvara oko kućnih aparata, među kojima su i fen za kosu, televizor, dvd... može da prouzrokuje napade zaboravnosti.
    U istraživanju su učestvovali dobrovoljci koji su pola sata držali glavu između dva elektromagneta koji su simulirali magnetno polje kakvo postoji oko raznih kućnih aparata. Ispostavilo se da su posle ovog eksperimenta ispitanici pokazivali znake ozbiljnog gubitka pamćenja. Na sreću, efekat je bio kratkotrajan, pa je zaključeno da kućni aparati ne izazivaju trajna oštećenja mozga.

 

 NAJSTARIJA GRAĐEVINA NA SVETU.
   Naučnici su potvrdili da je ono za šta se verovalo da predstavlja jednu prirodnu pojavu u stvari najstarija zgrada na svetu, sagrađena pre 12.000 godina. Arheolozi su još početkom 1980. godine najpre otkrili jedno potonulo zdanje slično piramidi nedaleko od Jonagunije, amlog ostrva jugoistočno od Okinave u Japanu. Bio je to jedan zigurat u obliku majanskih hramova u Meksiku - oko 100 metara dug, 30 metara širok i 25 metara visok. Od tada je u ovom pacifičkom arhipelagu bilo otkriveno još nekoliko ovakvih zdanja. Postojala je, međutim, nesaglasnost oko toga da li su ti monumenti bili načinjeni ljudskom rukom. Ukoliko su zaista bili, to bi značilo da su posredi najstarije građevine na svetu - gotovo dvaput starije od drevnih egipatskih piramida.
    Jedan uvaženi ekspert, dr Masaaki Kimura, profesor geologije na Rjukju univerzitetu u Okinavi, kaže da je pronašao ubedljive dokaze da monument nije mogao da bude tvorevina prirodnih sila. Pored onoga što izgleda kao neki drum koji vodi oko terasastog zdanja, pronađene su i 'spojne rupe'. Moguće je da su to bile rupe u koje su se veštački umetale grede za povezivanje kamenih blokova. Doktor Kimura i članovi njegove ekipe otkrili su i kamena oruđa unutar jedne podvodne pećine u Ginami, nedaleko od ostrva Okinave, Taj nalaz je još jedan dokaz o postojanju jedne drevne pacifičke civilizacije rasprostranjene na 'kontinentu Mu', kome se pripisuju i mnogi drugi spomenici, kao što su oni pronađeni na Uskršnjem ostrvu.

 

 GDE JE NESTAO SLAVNI NAUČNIK
    Etore Mađorana (rođen 1906. godine) bio je proslavljeni italijanski fizičar čija se genijalnost upoređuje sa genijima Njutna i Galileja. Danas se priznaje da je Etore Mađorana predskazao da neutrini poseduju masu - činjenica koja je potvrđena tek poslednjih 15-tak godina. Njegova j i ideja koju je Ričard Fejnmen razvio decenijama kasnije, tek 1948. godine - takozvana putanja integralne formulacije, po kojoj stanje čestice u bilo kom trenutku jeste suma beskonačnih brojeva ili putanja koje je čestica mogla da sledi do tog trenutka.
    A onda je 27. marta 1938. u 31. godini života, Etore Mađorana nestao tokom putovanja čamcem od Palerma na Siciliji do Napulja. Njegovo tzelo nikad nije pronađeno, a podeljena su i mišljenja o tome da li je počinio samoubistvo ili je kidnapovan, ili je promenio identitet i započeo novi život.
    Teorijski fizičar Oleg Zaslavski sa ukrajinskog univerziteta Karazain, 2006. godine je sugerisao još jednu potencijalnu mogućnost - da je dvosmislenost koja okružuje čitav njegov život osmislio i sproveo Mađorana lično, demonstrirajući na taj način kvantnu superpoziciju. Ovaj paradoks gde jedna čestica može simultano postojati u dva kvantna stanja koja isključuju jedno drugo, prikazan je na primeru Šredingerove mačke, misaonog eksperimenta tokom koga mačka može istovremeno biti i živa i mrtva - ili alternativno, ni mrtva ni živa.
    Mađorana je želeo da paradoks demonstrira događajima iz sopstvenog života - tvrdi Oleg Zaslavski. Svoju argumentaciju zasniva na tri poruke koje je Etore Mađorana poslao svojoj porodici i Antoniju Kareliju, šefu Instituta za fiziku napuljskog univerziteta. Najpre je poslao pismo u kome naglašava svoju nameru da se ubije, a potom je telegramom potpuno odbacio ideju iz pisma, tvrdeći da uopšte nije suicidan. U trećem pismu izražava nadu da je Kareli u isto vreme primio obe njegove poruke - i prethodno pismo i telegram.
    Pošiljac bi trebalo da se nada kako je druga poruka stigla prva i opozvala onu prethodnu sa tako uznemirujućim sadržajem - kaže Zaslavski. Umesto toga, Mađorana je želeo da postigne koegzistenciju dva ishoda koji se međusobno isključuju - svoje samoubistvo ili preživljavanje - stvarajući od nih, kako je to Zaslavski objasnio, 'kvantnu mehaničku verziju čuvenog Hamletovog pitanja'. Kada je analizirao druge događaje koji su pratili nestanak naučnika, Zaslavski je otkrio istovetan obrazac. Na primer, veruje se da je Mađorana unajmio dvojnika koji će igrati njega tokom putovanja čamcem.
    Neki veruju da je Mađorana preživeo putovanje i da je od 1940. pa do smrti 1973. živeo u Mazari na severu Sicilije, pod imenom Tomazo Lipari. Tamošnji stanovnici su ga zvali Čovek Pas jer je živeo poput psa lutalice, u samoći i prevrćući tuđe đubre. Odbijao je svaku pomoć i milosrđe. Nosio je dugački drveni štap sa gvozdenim šiljkom na vrhu, kojim je nabadao i skupljao odbačene opuške cigatera. Jednom je pomogao oko matematike sinu lokalnog prodavca. Čovek je sa zaprepašćenjem kasnije pričao da je 'Lipari' kao iz rukava istresao komplikovane matematičke i fizičke teorije i da je razrešio njegovom sinu čitavo obilje nedoumica.0

 

 SUPER MIŠ
    Miša koji trči dva puta duže nego što je uobičajeno, naučnici su stvorili u laboratorijskim uslovima prostom izmenom samo jednog proteina DNK. Super miš ne samo da trči sat duže u odnosu na uobičajenih 90 minuta, već može da jede masnu i kaloričnu hranu u ogromnim količinama a da ne nabaci ni jedam gram viška. 
    Istraživači sada pokušavaju da stvore lek koji će oponašati efekte fizičkih vežbi. To prakrično znači da ćemo možda, u bliskoj budućnosti, biti pošteđeni znojenja u teretanama iu očajničkih pokušaja da aktivnom fizičkom aktivnošču skinemo koji kilogram.

 

 PRVI DNK KOMPJUTER
    Tim naučnika iz Belovih laboratorija, koji je predvodio fizičar Hendrik Šon, uspeo je još 2001. godine da napravi prvi DNK kompjuter, toliko sićušan da ih milijarda može stati u jednu epruvetu. Ovo ih, međutim, ne sprečava da obavljaju milijarde operacija u sekundi, a preciznost je 99,8 odsto! Naučnici veruju da će kompjuteri koji koriste molekule DNK umesto standardnih brojki i formula postati zamena današnjim kompjuterima čije se smanjivanje već približava svojim granicama. Osim toga, DNK računari bi mogli da budu mnogo brži od uobičajenih. Ovo je, istovremeno, prvi autonomni kompjuter u kome su ulaz, izlaz, softver i hardver, izrađeni od biomolekula.
    Iako je prejednostavan da bi se mogao primeniti, ovaj kompjuter bi u budućnosti mogao da deluje u ljudskim ćelijama, odnosno da otkriva bolesti i stvara lekove protiv njih. Model bi, takođe, mogao da se koristi kao baza za kompjutere kojima bi se pretraživale datoteke DNK i tako ubrzao  postupak prikupljanja znanja o DNK. Inače, DNK može da uskladišti više informacija u kubnom centimetru nego milijarda CD-ova.

 

 DA LI SU ŽENE PAMETNIJE
    Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela grupa neučnika sa Univerziteta MekMaster iz Ontarija, ženski mozak ima više ćelija u području koje nadzire mentalne procese poput rasuđivanja, ličnosti, planiranja i radne memorije. Naučnici su otkrili da žene imaju 15 odsto veću gustinu ćelija u čeonom režnju koji kontroliše takozvane više mentalne procese. Međutim, ova gustina se kod muškaraca i žena vremenom izjednačava zbog bržeg odumiranja ovih ćelija kod žena nego kod muškaraca. 

 

 PRIČA O PRVOJ ZVEZDI
    Prva zvezda koja je zasijala u svemiru posle Velikog praska je verovatno bila 100 puta veća od našeg Sunca i nastala je kolapsom prvobitnog oblaka vodonika i helijuma. Do ovakvog zaključka došla su tri astrofizičara na osnovu kompjuterske simulacije superračunara Univerziteta u ilinoisu kojom su analizirali formiranje prvih zvezda posle Velikog praska - homogene eksplozije materije pre 12 milijardi godina u kojoj je, verovatno nastao svemir.
    Naučnici su utvrdili da je raščišćavanje počelo relativno brzo posle praska. Iz jednolične mešavine subatomskih čestica i zračenja u ranom svemiru počeli su da se formiraju oblaci gasova i nevidljiva crna materija, čije se prisustvo prepoznaje samo po gravitacionom uticaju na svemirska tela.
    Naučnici objašnjavaju da su ti oblaci gasova u određenom trenutku dostigli kritičnu masu i urušili se sami u sebe. Takav gravitacioni kolaps rezultovao je nastajanjem velikih bleštavih zvezda kakvih danas više nema. One su bile ogromne, mase 30-300 puta veće od mase Sunca. Međutim, te zvezde su već davno eksplodirale kao supernove, tako da danas više ne postoje.
    Naučnici tvrde da je prva zvezda nastala već nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska. Prilikom termonuklearnih reakcija u jezgrima tih zvezda postepeno su nastajali drugi elementi teži od vodonika i helijuma. Naučnici veruju da su bile potrebne generacije zvezda kako bi nastalo obilje elemenata koji se danas mogu naći u svemiru.
 ŽIVOTNI VEK ČOVEKA ZAPISAN U STOPALIMA
    Stručnjaci šest prestižnih američkih univerziteta izradili su studiju o vezi veličine stopala i dužine života. Oni su tokom dve godine prikupljali za 3.400 umrlih muškaraca i žena i otkrili jaku vezu između starosti pacijenata koji su umirali u bolnicama i veličine njihovih stopala.Džim Hojdž sa Kembridža kaže da 'veličina tela pacijenta nije čvrsto povezana sa dugovečnošću, već samo veličina stopala'. Naučnici još ne znaju uzrok ove pojave, ali su izradili tavelu veličine stopala i očekivane dužine života za muškarce i žene. Ona se ne može primeniti na decu jer njihova stopala još rastu. 
                                                                                                                    ŽENE                                                        MUŠKARCI
■ 35 - od 64 do 69                                    ■ 38 - od 66 do 69
■ 36 - od 70 do 76                                    ■ 39 - od 67 do 72
■ 37 - od 77 do 82                                    ■ 40 - od 72 do 75
■ 38 - od 78 do 84                                    ■ 41 - od 73 do 77
■ 39 - od 73 do 75                                    ■ 42 - od 75 do 82
■ 40 - od 70 do 72                                    ■ 43 - od 74 do 79
■ 41 - od 67 do 70                                    ■ 44 - od 67 do 72
■ 42 - od 66 do 69                                    ■ 45 - od 66 do 69

Note: Please fill out the fields marked with an asterisk.

Webmaster Hasko 2011-2015/Info: hasko-ba@hotmail.com